Маларија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Историја: Маларија у Београду |
|||
Ред 32:
Први делотворни лек против маларије користили су локални становници у [[Перу]]у, који су приређивали тинктуру из коре дрвета {{јез-лат|Cinchona}} која је садржавала [[Кинин (лек)|кинин]]. [[Исусовци]] су приметили делотворност терапије, те су је током 1640-их увели у Европу, где је била убрзо општеприхваћена. Тек су 1820. француски хемичари Пјер Жозеф Пелетијер и Жозеф Фјенајм Кавенто, открили и изоловали активни састојак кинин из коре. Током 1940-их хлорокин је заменио кинин. Током 1970-их кинески Научник Ту Јоујоу, открио је [[артемисинин]], који је у комбинацији са другима антималарицима, постао препоручени лек.
Маларија је била присутна и у Београду<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1938/07/31?pageIndex=00006 "Време", 31. јул 1938]</ref>, на Дунавској и Савској падини, а 1939. се проширила на све делове града, када је, по једном мишљењу, Београд био "најмаларичнији град у Европи".<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1939/07/01?pageIndex=00006 "Време", 1. јул 1939</ref>
== Етиологија ==
| |||