Грчки рат за независност — разлика између измена

[[Лазар Томановић]] у монографији објављеној [[1873]]. године у XXX књизи [[Српско-далматински магазин|Српско-далматинског магазина]] ''Бокељи у рату за ослобођење грчко'' наводи имена неких Бокеља који су учествовали у том рату. Најзнаменитији је био [[Васо Брајовић]] из [[Херцег Нови|Новог]]. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=|location=Задар|id= }}</ref> На бедемима ослобођеног града [[Триполи (Грчка)|Триполице]], први је заставу развио Крсто Васов, барјкатар. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=16, 17|location=Задар|id= }}</ref> У одбрани [[Псара|Ипсаре]] су јуначки изгинули и неки Срби из Боке которске. На југу острва манастир Светог Николе је претворен у тврђаву у који су хришћани поставили 24 топа. Раде из [[Грбаљ|Грбља]] је са својим људима бранио ову тврђаву. 1. јула бродови турски су опколили острво. Сјевероисток острва је бранио Коста Арбанас који се продао Турцима. Раде је одлучио да остави примјер јунацима и част свом отачаству. Отворио је врата тврђаве да изађе ко жели, а сам је одлучио да ће запалити барутану када Турци навале. Сви су одлучили да ту погину. Експлозија је потресла цијело оство, а поред страдалих хришћана, било је и око 2000 Турака који су животе изгубили под зидинама манастира-тврђаве. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=33, 34|location=Задар|id= }}</ref> Лазар Ђурковић из [[Рисан|Рисна]], био је стари [[Побратимство|побратим]] [[Васо Брајовић|Васе Брајовића]] и једна од јунака у Грчкој. Предводио је једну чету и у свим првим бојевима је учествовао. Спиро Алексић из Херег Новог, био је барјактар Хаџи-Христа, гласовитог Србина. Страни писци Хаџи-Христа именују Бугарином. Мрша га назива Србином. Марко Радуловић из Мојдежа је имао 18 година када је кренуо у да се бори за слободу грчку и да положи свој живот за крст и слободу. Био је писар Спира Дуковића, на једном броду. Тај брод је возио Грке из Александарије у Грчку. Преживјео је јер се разболио и морао је оставити ратовање. Касније постаје поморски капетан, познат у Боки. Нико Јанковић из Херцег Новог је оставио господски живот и пошао је да помогне Грцима. И њега је болест принудила да остави рат. Глигор Мацор из Луштице је учинио велике услуге Грчкој, па је зардио и пензију. Из Лепетана су била двојица Бокеља у том рату: Дамјановић и Илић, обојица католици. Професор, капетан и честитит Србин Мато Мрша. који је све ово испирчао Лазару Томановићу, био је савременик тих догађаја. <ref>{{Cite book|last=Томановић|first=Лазар|authorlink=Лазар Томановић|title=Српско-далматински магазин, XXX књига, Бокељи у рату за ослобођење грчко|year=1873|url= |publisher= |pages=36, 37, 38|location=Задар|id= }}</ref>