Отворите главни мени

Грчки рат за независност

Грчки рат за независност је назив за устанак Грка у Османском царству (грч. Ελληνική Επανάσταση) (Елиники Епанастаси) који је трајао између 1821. и 1830. године.

Грчки рат за независност
Missolonghi.jpg
Време:25. март 18213. фебруар 1830.
Место:Балканско полуострво, Епир, Тесалија, Тракија, Македонија, Медитеран, Егејско море
Узрок:Грчки устанак
Исход: Победа и независност Грчке
Сукобљене стране
Грчка Прва грчка република
 Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске
 Руска Империја
 Француска
 Османско царство

Док је војска Османског царства војска опседала Јањине, започео је устанак — Грчки рат за независност.

УстанакУреди

Прво раздобље рата (1821—1824)Уреди

 
Портрет Риге од Фере, пионира Грчког рата за независност, који је сковао план за велики устанак свих балканских потлачених народа

Устанку је претходило оснивање тајне револуционарне организације Хетерије 1814. године у Одеси, граду са бројном грчком заједницом.[1] Организацију су основали грчки националисти; Н. Скоуфас, Е.Xanthos и А. Тсакалов са циљем ослобођења Грчке од Османског царства, 1818. године. Хетерија се преселила у Цариград (који је онда био и највећи грчки град). Уз помоћ многобројних Грка, и грчких исељеника који су живели у емиграцији (Велика Британија, Америка, Италија), као и уз помоћ тадашњих великих сила (Британија, Француска, Русија) Хетерија је радила на организацији устанка грчког народа.

Устанак је избио у дунавском крају - 6. марта 1821. године када је Александрос Ипсилантис, председник Хетерије (руски официр грчког порекла), са својим одредом од 2000 људи, састављеним већиног од грчких добровољаца који су били на служби у Руској царској војсци, прешао реку Прут и ушао на територија Османског царства у данашњој Молдавији и подигао устанак у граду Јашију. Његов устанак је врло брзо разбијен од стране турских снага.

Устанак је у међувремену избио и на Јужном Пелопонезу (Мореји), 17. марта 1821, устаници из града Ареополија објавили су рат Турцима. Њихова војска под командом Петроса Мавромикалиса (у њој су били и хероји устанка; Колокотронис, Никитарас и Папафлесас) напали су град Каламату и после дводневне борбе заузели, 21. марта.

Велики подстрек устанку на Пелопонезу догодио се 25. марта 1821. године када је патријарх града Патраса, Германос благословио заставу устаника у манастиру Велика Лавра на планини Хелмос. Овај дан има симболичко значење у Грчкој, и он се слави као Дан државности. У следећа три месеца устанак је захватио цели Пелопонез, добар део континенталне Грчке, острво Крит, Кипар и још нека острва у Егејском мору. Устаници су под вођством Теодороса Колокотрониса заузели тадашњи главни град османског Пелопонеза, Триполи. Тиме је отпочело прво раздобље рата за независност Грчке (1821—1824) у којем устаници уз помоћ европских добровољаца и подршку великих сила нижу успехе. 22. јануара 1822. устаници у Епидаурусу, проглашују независност, доносе први Устав Грчке и оснивају прву владу којој је на челу Димитрије Ипсилантис (брат Александроса Испилантиса).

Након тога отпочели су сукоби између самих устаника, због ривалства над контролом ослобођених територија и борбе за лидерсво у будућој власти. Све то прераста у прави мали грађански рат између устаника који се разбуктао у два наврата од краја 1823. до маја 1824. године и 1824-1825. године. Ови сукоби имали су подлогу у односу велесила и подозривости Велике Британије на тадашњу Руску Империју и њен утицај на православне устанике Грчке.

Друго раздобље рата (1824—1827)Уреди

 
Слика Ежена Делакрое Борба између каура и паше (из 1827, уље на платну, данас у галерији Арт Институте of Цхицаго). Инспирација за ову слику била је песма Лорда Бајрона Каур

Турцима је у помоћ пристигла извежбана војска египатског валије Мехмеда Алије који је послао свог брата Ибрахима са 10.000 пешака и 1.000 коњаника, ове снаге потпуно су измениле положај на ратишту.

Након 12 месеци опсаде пао је град Месолонги 22. априла 1826. у руке Ибрахим паше. Масакр и ропство преосталих грчких брањеника (од тога 3000 - 4000 жена и деце) изазвали су бројне реакције солидарности по целој Европи. [2] Након тога Турци улазе у Атину, а недуго затим и читава копнена Грчка поновно је под њиховом влашћу.

Треће раздобље рата (1827—1829)Уреди

 
Рана застава Грчких устаника

Уз подршку Великих сила, одржана је народна скупштина 1827. године у Троезенеу, ова скуштина донела је нови устав и изабрала председника владе грофа Цаподистрија. Након Турског одбијања захтева Велике Британије, Француске и Турске да Грчкој да аутономију, савезници су се почели отворено укључивати у сукоб.

Након вести да заједничка египатско-турска флота плови према острву Хидра, савезници су упутили заједничку флоту која је требало да пресретне османске бродове. Након недељу дана мира у заливу код града Наварина, збила се поморска битка у којој је потпуно разбијена турско-египатска флота.

Након тога Француска је на Пелопонез послала један експедициони корпус под командантом Николе Жосефа Маисона, који се искрцао на Пелопонезу 30. августа 1828. код места Петалиди. Овај корпус помогао је устаницима да избаце египатске трупе из Пелопонеза до 30. октобра. Русија је службено објавила рат Турској, и отпочела са нападима на њене северне границе.[3]

Устаници су током 1828. хтели заузети што више оземља средишње Грчке, пре потписивања примирја. Последња већа битка овог рата била је код места Петра, у северној Атици. Грчки устаници које је водио Димитрије Ипсилантис, али овај пут увежбани и добро опремљени напали су трупе Аслан бега и поразиле их. Поражене турске стране морале су у замену за сигуран пролаз из централне Грчке, напустити све земље од места Ливадеја до реке Сперцхеиос.

Због пораза у Руско-турском рату 1828-1829, Порта је пристала на Савезничке захтеве за аутономијом Грчке, који су претходно договарани у Лондону 1827, и 1829 Турска је потписивањем мира у Једрену 1829. морала признати ограничену независност Грчке.

У мају 1832. године одржана је Лондонска конференција. Велике силе (Уједињено Краљевство, Француска и Русија) понудиле су грчки краљевски трон баварском принцу Оту фон Вителсбаху, с тиме да Грке није уопште питала за мишљење. 21. јула 1832, дипломатски представници Великих сила при Високој Порти у Цариграду, потписали су заједно са османским представницима Мир из Цариграда (1832), којим су утврђене границе новоустановљене Краљевине Грчке.

Историјске околности устанкаУреди

 
Грчки одметник (Арматолос)

Грчки рат за независност, био је један у низу устанака против османске власти. Први значајнији збио се 1603. године на Пелопонезу (Мореја), циљ устаника био је обнова Византијског царства. Цели 17. век избијале су побуне против Турака по Пелопонезу и осталој Грчкој; такви су били устанци које је водио Дионисије Филозоф 1600. и 1611. у Епиру.[4] Османска власт над Пелопонезом (Мореом) прекинута је Морејским ратом, за време тих ратова полуострвом је владала Млетачка република пуних 30 година. Први већи устанак након тога био је под руским упливом, такозвана Орлова побуна 1770. године која је угушена, након почетних успеха. Након сламања устанка турско-албанске јединице спроводиле су масован терор над великим делом континенталне Грчке.[5]За време Руско-турског рата 1787-1792, заједница грчких трговаца из Трста опремила је мању флоту коју је водио Ламброс Катсонис, и послала је у Грчку, где је углавном ометала турску пловидбу. То је истовремено повећало и број хајдука и других одметника по Грчкој. [6]

 
Карта са првобитним границама Краљевине Грчке какве су установљене Лондонским мировним уговором из 1832. (тамно плаво).

Истовремено бројни Грци су били највиши османски царски функционари и уживали бројне привилегије. Грчки свештеници контролисали су све послове православне цркве преко Екуменске патријаршије из Цариграда и највећи број свештеника долазио је из грчких редова. Тако су они уз то и помоћ османског управног система поделе на Милете, владали над свим православним поданицима.[7])

Школовани и утицајни чланови велике Грчке дијаспоре имали су велику улогу у припреми Грчког устанка, ширењем идеја Француске револуције и снажењем националног осећања, такви су били; Адамантиос Кораис и Антхимос Газис.

Мученичка смрт песника Риге од Фере имала је велики утицај на национално буђење Грка. Он је у својим песмама а и писањем по тадашњим новинама, наговестио потребу великог устанка балканских народа.[8]

Слика Ежена Делакрое, инспирисана турским масакром над становништвом отока Хиос Масакр на Хиосу, имала је велики утицај на европско јавно мијење и успеху устанка.

Велики енглески песник Џорџ Гордон Бајрон, уложио је сав свој иметак, славу и углед за успех Грчког устанка. Он је организовао прикупљање помоћи, слање бродова у Грчку, на крају је умро од грознице у Месолонгију 1824. [9]

РеференцеУреди

  1. ^ Цлогг, А Concise History of Greece, п. 31
  2. ^ Howarth, The Greek Adventure, п. 197.
  3. ^ Howarth, The Greek Adventure. стр. 241.
  4. ^ Кассис, Мани'с History. стр. 29.
  5. ^ Своронос, History of Модерн Greece, п. 59
    * Вацалопоулос, History of Мацедониа, стр. 336
  6. ^ Своронос, History of Модерн Greece. стр. 59.
  7. ^ Георгиадис-Арнакис, The Greek Church of Constantinople. стр. 238.
  8. ^ Svoronos, History of Modern Greece. стр. 62.
  9. ^ Brown, International Politics and the Middle East, 52

ЛитератураУреди

  • Adanir, Fikret (2006). „Semi-autonomous Provincial Forces in the Balkans and Anatolia”. Ур.: Fleet, Kate; Faroqhi, Suraiya; Kasaba, Reşat. The Cambridge History of Turkey. 3. Cambridge University Press. ISBN 0-521-62095-3. 
  • Batalas, Achilles (2003). „Send a Thief to Catch a Thief: State-building and the Employment of Irregular Military Formations in Mid-Nineteenth-Century Greece”. Ур.: Diane E. Davis; Anthony W. Pereira. Irregular Armed Forces and Their Role in Politics and State Formation. Cambridge University Press. ISBN 0-521-81277-1. 
  • Barker, Philip W. (2008). „Greece”. Religious Nationalism in Modern Europe. Taylor & Francis. ISBN 978-0-415-77514-4. 
  • Bisaha, Nancy (2006). „Byzantium and Greek Refugees”. Creating East and West. University of Pennsylvania Press. ISBN 0-8122-1976-7. 
  • Booras, Harris J. (1934). Hellenic Independence and America's Contribution to the Cause. Tuttle. ASIN B-002-2FSTL-I. 
  • Bowman, Steven (2004). „The Jews in Greece” (PDF). Ур.: Ehrlich, Leonard H.; Bolozky, Shmuel; Rothstein, Robert A.; Schwartz, Murray; Berkovitz, Jay R.; Young, James E. Textures and Meanings: Thirty Years of Judaic Studies at the University of Massachusetts Amherst. University of Massachusetts Amherst. 
  • Brewer, David (2003). The Greek War of Independence: The Struggle for Freedom from Ottoman Oppression and the Birth of the Modern Greek Nation. Overlook Press. ISBN 1-58567-395-1. 
  • Bridge, F.R.; Bullen, Roger (2005). „Every Nation for Itself”. The Great Powers and the European States System 1814–1914. I.B. Tauris. ISBN 0-582-78458-1. 
  • Brown, L. Carl (1984). International Politics and the Middle East: Old Rules, Dangerous Game. I.B.Tauris. ISBN 1-85043-000-4. 
  • Clogg, Richard (2002) [1992]. A Concise History of Greece (Second изд.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. ISBN 0-521-00479-9. 
  • Dakin, Douglas (1973). The Greek struggle for independence, 1821–1833. University of California Press. ISBN 0-520-02342-0. 
  • Dakin, Douglas. "The Origins of the Greek Revolution of 1821." History 37.131 (1952): 228-235. online
  • Clogg, Richard (мај 1972). „Review, The Great Church in Captivity:A study of the Patriarchate of Constantinople from the Eve of the turkish Conquest to the Greek War of Independence”. Middle Eastern Studies. 8 (2): 247—257. doi:10.1080/00263207208700210. 
  • Detorakis, Theocharis (1988). „Η Τουρκοκρατία στην Κρήτη ("Turkish rule in Crete")”. Ур.: Panagiotakis, Nikolaos M. Crete, History and Civilization (на језику: Greek). II. Vikelea Library, Association of Regional Associations of Regional Municipalities. стр. 333—436. 
  • Dodsley, James (1833). Annual Register. University of California. стр. 910. 
  • Frazee, Charles A. (1969). „The Year of Revolution 1821”. The Orthodox Church and Independent Greece. CUP Archive. 
  • Georgiades–Arnakis, G. (септембар 1952). „The Greek Church of Constantinople and the Ottoman Empire”. The Journal of Modern History. 24 (3): 235—250. JSTOR 1875481. doi:10.1086/237518. 
  • Goldstein, Erik (1992). Wars and Peace Treaties, 1816–1991: 1816–1991. Routledge. ISBN 0-415-07822-9. 
  • Grenet, Mathieu (2016). La fabrique communautaire. Les Grecs à Venise, Livourne et Marseille, 1770-1840. École française d'Athènes and École française de Rome. ISBN 978-2-7283-1210-8. 
  • Hitchins, Keith (1996). „The Beginnings of a Modern State”. The Romanians, 1774–1866. Clarendon Press. ISBN 978-0198205913. 
  • Howarth, David (1976). The Greek Adventure. Atheneum. ISBN 0-689-10653-X. 
  • Jelavich, Barbara (1983). History of the Balkans, 18th and 19th centuries. New York: Cambridge University Press. ISBN 0-521-27458-3. 
  • Kassis, Kyriakos (1979). Mani's History. Athens: Presoft. 
  • Koliopoulos, John S. (1987). Brigands with a Cause: Brigandage and Irredentism in Modern Greece, 1821–1912. Clarendon. ISBN 0-19-888653-5. 
  • Koliopoulos, John S.; Veremis, Thanos M. (2004). „A Regime to Suit the Nation”. Greece: the Modern Sequel. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 1-85065-463-8. 
  • Krimbas, Costas B. (2005). „Greek Auditors in the Courses of Jean Lamarck”. The Historical Review. 2: 153—159. Архивирано из оригинала на датум 23. 7. 2011. 
  • Mazower, Mark (2004). Salonica, City of Ghosts: Christians, Muslims and Jews, 1430–1950. London: HarperCollins. ISBN 0-00-712023-0. 
  • McGregor, Andrew James (2006). „Egypt in the Greek Revolution”. A Military History of Modern Egypt. Greenwood Publishing Group. ISBN 0-275-98601-2. 
  • Miller, William (1966). „The War of Greek Independence”. The Ottoman Empire and Its Successors. Routledge. ISBN 0-7146-1974-4. 
  • Miller, Marion S. "A 'Liberal International'? Perspectives on Comparative Approaches to the Revolutions in Spain, Italy, and Greece in the 1820s." Mediterranean Studies 2 (1990): 61-67. online
  • Milton, John; Diekhoff, John Siemon (1965). Milton on himself. Cohen & West. стр. 267. OCLC 359509. 
  • Panagiotopoulos, Vassilis, ур. (2003). History of Modern Hellenism (на језику: Greek). III. Athens: Ellinika Grammata. ISBN 960-406-540-8. 
  • Papageorgiou, Stephanos P. "The First Year of Freedom". pp. 53–72.
  • Theodoridis, Georgios K. "A Modern State". pp. 125–142.
  • Tzakis, Dionysis "The Military Events (1822–1824)". pp. 73–102.
  • Paparrigopoulos, Constantine; Karolidis, Pavlos (1925). History of the Hellenic Nation. Athens: Eleftheroudakis. 
  • Pizanias, Petros (2011). The Greek revolution of 1821 : a European event. ISBN 9754284253. 
  • Rivlin, Brancha (1988). The Holocaust in Greece. Keterpress Enterprises Jerusalem. 
  • Roy, Christian (2005). „Annunciation”. Traditional Festivals. ABC-CLIO. ISBN 1-57607-089-1. 
  • St. Clair, William (2008). That Greece Might Still Be Free – The Philhellenes in the War of Independence (2nd Edition 2009 изд.). Open Book Publishers. ISBN 9781906924003. doi:10.11647/OBP.0001. 
  • Stavrianos, L.S. (2000). „Age of Nationalism 1815–1878”. The Balkans since 1453. C. Hurst & Co. Publishers. ISBN 1-85065-551-0. 
  • Sayyid-Marsot, Afaf Lutfi (1984). „Expansion to what End”. Egypt in the Reign of Muhammad Ali. Cambridge University Press. ISBN 0-521-28968-8. 
  • Stoianovich, Traian (1960). „The Conquering Balkan Orthodox Merchant”. The Journal of Economic History. Cambridge University Press. 20 (2): 234—313. doi:10.1017/S0022050700110447. 
  • Svoronos, Nikos (2004). „The Ideology of the Organization and of the Survival of the Nation”. The Greek Nation. Polis. ISBN 960-435-028-5. 
  • Svoronos, Nikos G. (1999) [first edition 1972 in French]. History of Modern Greece (на језику: Greek). Превод: Aikaterini Asdracha (2007 изд.). Athens: Themelio. ISBN 978-960-7293-21-3. 
  • Topping, Peter (јун 1961). „Greek Historical Writing on the Period 1453–1914”. The Journal of Modern History. 33 (2): 157—173. doi:10.1086/238781. 
  • Trudgill, Peter (2000). „Greece and European Turkey”. Ур.: Barbour, Stephen; Carmichael, Cathie. Language and Nationalism in Europe. 3. Oxford University Press. ISBN 0-19-823671-9. 
  • Troyat, Henri (1984). Alexander of Russia. St Edmundsbury Press. ISBN 0-450-06041-1. 
  • Vacalopoulos, Apostolos E. (1973). History of Macedonia, 1354–1833 (translated by P. Megann). Zeno Publishers. ISBN 0-900834-89-7. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1974). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος Α′: Αρχές και διαμόρφωσή του (Έκδοση Β′) [History of modern Hellenism, Volume I: Its origins and formation (2nd Edition)] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1976). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος B′: Οι ιστορικές βάσεις της νεοελληνικής κοινωνίας και οικονομίας (Έκδοση Β′) [History of modern Hellenism, Volume II: The historical basis of modern Greek society and economy (2nd Edition)] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1968). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος Γ′: Τουρκοκρατία 1453–1669 - Οι αγώνες για την πίστη και την ελευθερία (Έκδοση Β′) [History of modern Hellenism, Volume III: Turkish rule 1453–1669 - Struggles for faith and freedom (2nd Edition)] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1973). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος Δ′: Τουρκοκρατία 1669–1812 - Η οικονομική άνοδος και ο φωτισμός του γένους (Έκδοση Β′) [History of modern Hellenism, Volume IV: Turkish rule 1669–1812 - Economic upturn and enlightenment of the nation (2nd Edition)] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1980). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος Ε′: Η Μεγάλη Ελληνική Επανάσταση (1821–1829) - Οι προϋποθέσεις και οι βάσεις της, 1813–1822 [History of modern Hellenism, Volume V: The Great Greek Revolution (1821–1829) - Its preconditions and foundations, 1813–1822] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1982). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος ΣΤ′: Η Μεγάλη Ελληνική Επανάσταση (1821–1829) - Η εσωτερική κρίση (1822–1825) [History of modern Hellenism, Volume VI: The Great Greek Revolution (1821–1829) - Internal Crisis (1822–1825)] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1986). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος Ζ′: Η Μεγάλη Ελληνική Επανάσταση (1821–1829) - Ο αφρικανικός σιμούν, ή η επιδρομή του Ιμπραήμ στην Ελλάδα (1825–1828) [History of modern Hellenism, Volume VII: The Great Greek Revolution (1821–1829) - The African simoom, or Ibrahim's raid in Greece (1825–1828)] (на језику: грчки). Thessaloniki. 
  • Vakalopoulos, Apostolos E. (1988). Ιστορία του νέου ελληνισμού, Τόμος Η′: Η Μεγάλη Ελληνική Επανάσταση (1821–1829) - Ιωάννης Καποδίστριας, ή η επώδυνη γένεση του νεοελληνικού κράτους (1828–27 Σεπτ. 1831) [History of modern Hellenism, Volume VIII: The Great Greek Revolution (1821–1829) - Ioannis Kapodistrias, or the painful birth of the modern Greek state (1828–27 Sept. 1831)] (на језику: грчки). Thessaloniki: Emm. Sfakianakis & Sons. 
  • Vacalopoulos, Apostolos E. (1975). The Greek Nation, 1453–1669: the Cultural and Economic Background of Modern Greek Society. Rutgers University Press. ISBN 0-8135-0810-X. 
  • Verzijl, Jan Hendrik Willem (1968). International Law in Historical Perspective. VI. Martinus Nijhoff Publishers. ISBN 90-286-0223-2. 

Спољашње везеУреди