Википедија:Предлози за изабране слике — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 67:
=== Предлог корисника {{Корисник|Mr. Vols}} ===
[[Датотека:Audrey Hepburn My Fair Lady Dress.jpg|350px|thumb|center|Филмски костим који је носила [[Одри Хепберн]] у [[Филмски мјузикл|филмском мјузиклу]] [[Моја лепа госпођице]] (1964) где је глумила Елајзу Дулитл, сиромашну продавачицу цвећа, коју арогатни професор [[Фонетика|фонетике]] професор Хигинс ([[Рекс Харисон]]) учи манирима, не би ли он ње начинио даму и тако добио опкладу да од сваког може начинити особу софистицираног говора и понашања. Одри је носила костим у средишњој сцени филма када - да би утврдио колико је напредовао у свом експерименту - Хигинс доводи Елајзу међу припаднике високог друштва на коњичким тркама [[Ројал ескот]]a. Костиме је дизајнирао британски [[фотограф]] и [[костимограф]] [[Сесил Битон]], који је већ радио костиме за [[бродвеј]]ску верзију овог [[мјузикл]]а за шта је добио награду [[Тони]]. Битон је, због жеље да што више контролише продукцију, долазио у сукоб са режисером [[Џорџ Кјукор|Џорџом Кјукором]]. Филм је доживео велики успех. Освојио је осам [[Оскар]]а, укључујући и [[Оскар за најбољи костим]] који је припао Битону (његов други Оскар у каријери). Временом филм је постао антологијски, али и препознатљив управо по костимима. Иконичне хаљине, и пре свега, екстравагатни шешири из ове сцене утврдиле су мит у јавности о женској моди на Ројал ескот коњичким тркама, где је до данашњих дана уобичајно да жене из високог друштва носе гламурозне шешире.]]
[[Датотека:Slaveno-serbskij magazin cover 1768.jpg|350px|thumb|center|''[[Славеносербски магазин]]'' је први часопис међу [[Срби]]ма и [[Јужни Словени|Јужним Словенима]] и један од важнијих сачуваних текстова штампаних на [[Славеносрпски језик|славеносрпском језику]]. Уредио га је [[Barok u Srbiji|барокни]] књижевник [[Захарија Орфелин]] и објавио 1768. у [[Венеција|Венецији]], у штампарији [[Димитрије Теодосије|Димитрија Теодосија]]. Часопис има укупно 96 страна, формата 20 пута 13 цм, а подељен је на девет одељака, обележених [[римски бројеви|римским бројевима]] у којима су распоређени текстови различитог садржаја (поуке за децу и омладину, религиозни и морални савети, неколико забавних прилога, савети из медицине, неколико епиграма и, на крају, шест приказа разних књига). Први и једни број сачињен је по узору на руски часопис ''[[Јежемесјачнија сочињенија]]'', који је издавала [[Руска академија наука]] у [[Петроград]]у, од 1755. до 1764. Велики део прилога у ''Славеносербском магазину'' преузет је и преведен управо из тог часописа. Орфелин је у предговору магазина први пут у српској култури изнео неке [[Просветитељство (књижевност)|просветитељске идеје]]. Између осталог у њему се истиче да магазин треба да помогне ширењу знања међу Србима и својим примером подстакне и друге на патриотски чин образовања свог народа. Часопис је написан славеносрпским језиком, те стога заузима значајно место у сагледавању историје и развоја српског књижевног језика.]]
== Коментари ==
| |||