Животије Срба Савић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 35:
Године [[1943]]. ушао је у састав Окружног комитета [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) за Крушевац, на иницијативу [[Благоје Нешковић|Благоја Нешковића]]. Између осталих, ту се налазио и [[Добрица Ћосић]].<ref>[http://www.znaci.net/00001/244_8.pdf ПЕРИОД СТВАРАЊА ВЕЋИХ ЈЕДИНИЦА НОБ НА ЈУГУ СРБИЈЕ]</ref> Животије Савић се од [[1944]]. налазио и на дужности заменика политичког комесара [[Пета српска бригада НОВЈ|Треће јужноморавске бригаде]]<ref>[http://www.znaci.net/00001/86_13.pdf САСТАВ ШТАБОВА И КОМАНДИ ЈЕДИНИЦА]</ref>, а исте године ушао је у састав привременог Оперативног штаба, који је за задатак имао да обједини командовање [[Четврта српска бригада НОВЈ|Другом]] и Трећом јужноморавском бригадом.<ref>[http://www.znaci.net/00003/726.pdf Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941—1945]</ref> Новембра [[1944]]. године је био посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС).<ref>[http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1%201990/1990_1_08_Jovanovic.pdf Оснивање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]</ref>
 
По ослобођењу [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године, упућен је на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА). До [[1948]]. године био је начелник, најпре ОЗНА, потом УДБА-е, за [[Расински управни округ|Крушевачки округ]], да би након тога преузео дужност начелника за [[Зајечар]], где се налазио до [[1952]]. године, када прелази у [[Београд]]. Наследио је [[Војин Лукић|Војина Лукића]] на месту начелника [[Служба државне безбедности|Управе државне безбедности]] (УДБА) за град Београд, и на тој функцији се задржао до [[1961]]. године, дадок бије у периоду од 1961. до 1965. био на позицији начелника београдског СУП-а.
 
Савић је од [[1965]]. до [[1966]]. године био [[Списак министара унутрашњих послова Србије#Социјалистичка Република Србија (1944–1991)|Републички секретар за унутрашње послове]] у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршном већу СР Србије]]. У периоду [[Брионски пленум ЦК СКЈ|Четвртог пленума ЦК СКЈ]], одржаног јула 1966. године на [[Национални парк Бриони|Брионима]], одбио је да оптужи [[Александар Ранковић|Александра Ранковића]] због злоупотребе положаја у Управи државне безбедности. Означен као „ранковићевац“<ref name="srba-savić">[http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:387714-Velika-cistka-Udbe Велика чистка Удбе! („Вечерње новости”, 9. јул 2012)]</ref>, смењен је са функције, искључен из [[Централни комитет|ЦК]] [[Савез комуниста Србије|СК Србије]] и чланства у СК Југославије и пензионисан. Против њега и Војина Лукића је у јесен 1966. године покренута и истрага, извесно време су провели и у истражном затвору, али су убрзо потом аболирани од стране [[Скупштина СФРЈ|Савезне скупштине СФРЈ]] и ослобођени кривичне одговорности.