Животије Срба Савић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 33:
Рођен је [[5. август]]а [[1921]]. године у [[Читлук (Крушевац)|Читлуку]], код [[Крушевац|Крушевца]], од оца Миливоја и мајке Кристине Савић, рођене Марковић. Учесник је [[Народноослободилачка борба народа Југославије|Народноослободилачке борбе]] од [[1941]]. године. Био је борац [[Расински партизански одред|Расинског НОП одреда]], и убрзо постао заменик [[Политички комесар|политичког комесара]] Другог (Теренског) батаљона. Након кадровских промена у Одреду, постаје његов политички комесар и учествује у свим борбама које је Расински партизански одред водио.
Године [[1943]]. ушао је у састав Окружног комитета [[Савез комуниста Југославије|Комунистичке партије Југославије]] (КПЈ) за Крушевац, на иницијативу [[Благоје Нешковић|Благоја Нешковића]]. Између осталих, ту се налазио и [[Добрица Ћосић]].<ref>[http://www.znaci.net/00001/244_8.pdf ПЕРИОД СТВАРАЊА ВЕЋИХ ЈЕДИНИЦА НОБ НА ЈУГУ СРБИЈЕ]</ref> Животије Савић се од [[1944]]. налазио и на дужности заменика политичког комесара [[Пета српска бригада НОВЈ|Треће јужноморавске бригаде]]<ref>[http://www.znaci.net/00001/86_13.pdf САСТАВ ШТАБОВА И КОМАНДИ ЈЕДИНИЦА]</ref>, а исте године ушао је у састав привременог Оперативног штаба, који је за задатак имао да обједини командовање [[Четврта српска бригада НОВЈ|Другом]] и Трећом јужноморавском бригадом.<ref>[http://www.znaci.net/00003/726.pdf Руковођење Народноослободилачком борбом у Србији 1941—1945]</ref> Новембра [[1944]]. године је био посланик [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије|Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]] (АСНОС).<ref>[http://tokovi.istorije.rs/cir/uploaded/1%201990/1990_1_08_Jovanovic.pdf Оснивање Антифашистичке скупштине народног ослобођења Србије]</ref> Из рата је изашао са чином [[Капетан (војска)|капетан]]а.<ref name="životije-srba">[https://pdfslide.net/documents/privreda-i-vanprivreda-krusevca-1944-2014-pdf.html Привреда и ванпривреда Крушевца (1944 - 2014) pdf]</ref>
По ослобођењу [[Југославија|Југославије]], [[1945]]. године, упућен је на рад у [[Одељење за заштиту народа]] (ОЗНА). До [[1948]]. године био је начелник, најпре ОЗНА, потом УДБА-е, за [[Расински управни округ|Крушевачки округ]], да би након тога преузео дужност начелника за [[Зајечар]], где се налазио до [[1952]]. године, када прелази у [[Београд]]. Наследио је [[Војин Лукић|Војина Лукића]] на месту начелника [[Служба државне безбедности|Управе државне безбедности]] (УДБА) за град Београд, и на тој функцији се задржао до [[1961]]. године, док је у периоду од 1961. до 1965. био на позицији начелника београдског СУП-а.<ref name="životije-srba"/>
| |||