Бранко Ђоновић — разлика између измена

Штампарија је радила од [[1. август]]а 1941. до [[31. август]]а [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева „[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билтена Врховног штаба]]“; седам бројева „Гласа“; „Пролетер“ за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из „[[Борба (новине)|Борбе]]“, која је тада излазила на слободној територији; проглас ЦК КПЈ од [[7. новембар|7. новембра]] 1942; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембар|7. септембра]] 1942, марта и [[1. мај]]а 1943. године; проглас ЦК СКОЈ-а од 7. новембра 1942; „Историја СКП(б)“, „Основи [[Владимир Лењин|Лењинизма]]“, „Класа пролетеријатапролетаријата и партија пролетеријата“пролетаријата“ и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.