Хронологија радничког покрета и СРПЈ(к) 1919. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 11:
[[1919|Година 1919.]] је била прва година мира и прва година новостворене југословенске државе — [[Краљевина Југославија|Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца]]. Ово је била година консолидације радничког и социјалистичког покрета и његовог уједињења, што је довело до стварања [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста)]], као и година првих политичких несугласица у новој држави.
 
Почетак године обележио је рад на уједињењу свих радничких и социјалистичких партија и групација и стварању јединствене партије југословенског пролетеријата[[пролетаријат]]а. Ово је крајем јануара довело до подела унутар [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]], на присталице и противнике уједињења. Током фебруара у [[Југославија|Југославију]] је из [[Русија|Русије]] стигла група [[Југословени у Октобарској револуцији|југословенских револуционара]], који су учествовали у [[Октобарска револуција|социјалистичкој револуцији]]. Такође у фебруару је на подручју Хрватске и Славоније уведено обавезно осмочасовно радно време, а оно је крајем године уведено и у осталим деловима земље.
 
У периоду фебруар-март одржани су конгреси и конференције већине југословенски социјалдемократских странака на којима је донета одлука о њиховом уједињењу. „[[Први оснивачки конгрес СРПЈ(к)|Конгрес уједињења]]“ одржан је [[22. април]]а у [[Београд]]у и тада је створена СРПЈ(к). Истог дана одржан је и „Конгрес уједињења“ југословенских синдиката.
Ред 40:
 
==== 26. јануар ====
* На Земаљској конференцији [[Социјалдемократска странка Хрватске и Славоније|Социјалдемократске странке Хрватске и Славоније]] (СДСХС), која је одржана од 26. до 28. јануара и имала значај [[конгрес]]а, дошло је до најјачег супротстављања гледишта у погледу будућег деловања странке. Главни одбор и његове присталице су заступали потребу сарадње с грађанским странкама у циљу стабилизације новостворене јединствене државе, а опозициона група (тзв. „лева група“) изјашњавала се за уједињење југословенског пролетеријатапролетаријата и непомирљиву револуционарну класну борбу. Приликом избора новог Главног одбора, „лева група“ је одбила да учествује у његовом избору и формирала Акциони одбор уједињене опозицијије. Овај одбор одиграо је значајну улогу у формирању [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|СРПЈ(к)]], а већина организација СДСХ је приступила новооснованој партији.{{sfn|Хронологија СКЈ|1980|p=65}}
 
==== 27. јануар ====
Ред 112:
 
==== 17. април ====
* У [[Сарајево|Сарајеву]], 17. и 18. априла, одржан Шести закључни конгрес [[Социјалдемократска странка Босне и Херцеговине|СДС Босне и Херцеговине]]. На конгресу је изабрано преко 100 делегата за „Конгрес уједињења“, а [[Јово Јакшић]] је поднео реферат о оснивању [[Социјалистичка радничка партија Југославије (комуниста)|СРПЈ (к)]]. Током рада конгреса испољила су се различита схватања о будућој оријентацији нове јединствене партије. Групу која се залагала за „[[Диктатура пролетеријатапролетаријата|диктатуру пролетеријатапролетаријата]]“, предводили су [[Гојко Вуковић]], [[Митар Трифуновић Учо|Митар Трифуновић]], [[Ђуро Ђаковић]] и Фрањо Резач, а другу групу, која се залагала за умереније методе борбе и сарадњу са буржоазијом, браћа Крекић и други.{{sfn|Хронологија СКЈ|1980|p=69}}
 
==== 20. април ====