Црногорски комити — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
Догађаји око безусловног уједињења и закулисне радње савезника, посебно [[Краљевина Италија|Краљевине Италије]] и владе [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]], довеле су до [[Божићна побуна|Божићне побуне]] и поновног активирања комитског покрета.
Да би предупредила и скршила отпор, Влада [[Краљевина СХС|Краљевине СХС]] је, поред већ ангажоване [[жандарми|жандармерије]], ангажовала и војску. Велики део тих снага чиниле су јединице састављене од локалног становништва и официрски кадар пореклом са подручја Црне Горе на чему је инсистирао сердар [[Јанко Вукотић]]. [[Црна Гора|Црна Гора]] је проглашена "војишним земљиштем", а Зетска дивизијска област је стављена под директну управу Врховне команде Војске Краљевине СХС. Делегат краљевске владе, [[Иво Павићевић]], дао је комитима рок до [[1. мај]]а [[1919]]. године да положе оружје.
Комите нијесу испоштовале рок. Из [[Италија|Италије]] је [[19. јул]]а [[1919]]. године дошло 69 [[Црногорци|Црногораца]] ради подизања свеопштег устанка, али безуспјешно. Према војним изворима, крајем 1919. године У Црној Гори је било 1.796 комита. Читаве [[1920]]. године су вршени прогони комита и симпазитера, што је један од чинилаца који је утицао на слабљење покрета.
| |||