Благоје Нешковић — разлика између измена

Средином септембра 1940, заједно са групом добровољаца у којој су били [[Гојко Николиш]], Ђуро[[Ђура Мештеровић]], [[Љубомир Живковић Шпанац|Љуба Живковић]], [[Жикица Јовановић]], [[Драгослав Јовановић Шпанац|Драгослав Јовановић]], Брана Миленковић и [[Нада Димитријевић-Нешковић|Нада Димитријевић]], Нешковић се у Марсељу[[Марсељ]]у укрцао на трговачки пароброд са којим је дошао до Сплита[[Сплит]]а. Овде су их сачекали полицијски агенти који су им одузели исправе, а потом спровели у полицијски затвор у Загребу[[Загреб]]у где су држани петнаест дана без саслушавања. Одлуком Политичког одсека Редарственог равнатељства у Загребу од 5. октобра 1940. у логор за политичке затворенике у [[Билећа|Билећи]] упућени су Драгослав Јовановић, Љубомир Живковић, Бранислав Миленковић и Благоје Нешковић. Полиција је тада трагала и за Нешковићевом супругом Надом Димитријевић, али је она успела да умакне и пређе у [[Београд]], где је живела илегално. У време доласка ове групе у логор, који је под притиском јавности био у фази расформирања, налазила су се свега два затвореника. Режим у логору је тада био веома благ и није било малтретирања затвореника. Крајем новембра 1940. када је [[Логор Билећа|логор у Билећи]] коначно расформиран, полицијски је био протеран у место рођења — [[Крагујевац]]. Овде се није дуго задржао и вратио се у Београд, где му је живела породица.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Marić|1987|p=300}}

У зиму 1940/41. као редовни [[потпоручник]] био је спроведен у [[Чачак]], где је према ратном плану био формиран пук у који распоређен. Овде се сусрео са супругом Надом Димитријевић која се повезала са руководиоцем тамошње партијске организације Мошом Томићем, секретаром Окружног комитета КПЈ за ВаљевоЧачак. Крајем [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.#Јануар|јануара 1941.]] јединица у коју је био распоређен је расформирана, након чега се вратио у Београд. Након две недеље био је формиран нови пук, али се Нешковић, пратећи партијске инструкције, није одазвао војном позиву и остао је илегално у Београду. Тада се повезао са чланом ЦК КПЈ [[Иван Милутиновић|Иваном Милутиновићем]] са којим је разговарао о проблемима повратка добровољаца који су се налазили у логорима у Француској. Потом је разговарао са организационим секретаром ЦК КПЈ [[Александар Ранковић|Александром Ранковићем]] и чланом Покрајинског комитета КПЈ за Србију [[Мома Марковић|Момом Марковићем]]. Недуго потом на предлог Ивана Милутиновића и Александара Ранковића био је кооптиран у Биро Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Секретар овог комитета био је Ранковић, а у одсуству га је замењивао [[Милован Ђилас]]. Поред њих, чланови Биро Покрајинског комитета били су — [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], Мома Марковић, [[Вукица Митровић]], [[Василије Буха]] и [[Љубинка Милосављевић]], као секретар Покрајинског комитета СКОЈ-а.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Marić|1987|p=300}}

Половином [[Хронологија радничког покрета и КПЈ 1941.#Фебруар|фебруара 1941]], посредством [[Иво Лола Рибар|Иве Лоле Рибара]], упознао је генералног секретара КПЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]], са којим је потом учествовао на покрајинском саветовању КПЈ за Србију, одржаном на [[Чукарица|Чукарици]]. На овом саветовању разматрана је политичка ситуација и начин спровођења одлука [[Пета земаљска конференција КПЈ|Пете земаљске конференције]], као и припреме за одбрану земље од фашизма. Сви чланови Покрајинског комитета имали су задатак да одржавају везе са Месним и Рејонским комитетима у Београду, као и да одлазе на састанке у партијске ћелије. Нешковић је био задужен за партијске ћелије поштара и других државних чиновника. Такође, чланови Покрајинског комитета су одлазили на састанке са руководствима Окружних комитета широм Србије. Почетком [[1941]]. присуствовао је саветовањима окружних комитета у Чачку и [[Ужице|Ужицу]]. Почетком марта, непосредно пред мартовске догађаје, боравио је у Чачку на саветовању на коме је расправљано о политичким активностима против [[Друга влада Драгише Цветковића|Владе Цветковић-Мачек]] и њеној све отворенијој сарадњи са [[Силе Осовине|Силама осовине]].{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Marić|1987|p=300}}

Након вести о приступању [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] [[Тројни пакт|Тројном пакту]], [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#26. март|26. марта]] у Београду и другим градовима Југославије организоване су демонстрације против Владе Цветковић-Мачек. Нешковић је активно учествовао у овим манифестацијамадемонстрацијама, организујући групу манифестанатадемонстраната на [[Славија (Београд)|Славији]], која је носила пароле против фашизма и рата, као и за савез са [[Савез Совјетских Социјалистичких Република|Совјетским Савезом]]. Ове демонстрације нису биле масовне, али како је исте ноћи извршен [[Војни пуч од 27. марта 1941.|војни пуч]] од [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#27. март|27. марта]] и свргнута Влада и Намесништво на челу са кнезом [[Павле Карађорђевић|Павлом]], у Београду и другим градовима избиле су масовне манифестације подршке пучу. Покрајински комитет није знао ништа о припреми војног пуча, али су се чланови и активисти КПЈ одмах прикључили манифестантима, а неки попут Иве Лоле Рибара, [[Раде КончараКончар]]а, Милована Ђиласа, [[Светозар Вукмановић|Светозара Вукмановића]], [[Рифат Бурџовић|Рифата Бурџевића]] и др, говорили су на импровизованим митинзима. Одмах након војног пуча, генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито дошао је у Београд и [[Хронологија радничког покрета и КПЈ март 1941.#29. март|29. марта]] на Чукарици одржао састанак са члановима Покрајинског комитета КПЈ за Србију на којој је анализирана новонастала ситуација.{{sfn|Мирковић|2016|pp=85—105}}{{sfn|Marić|1987|p=300}}