Благоје Нешковић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 104:
Након одласка чланова руководства КПЈ и дела чланова Покрајинског комитета из Београда, Нешковић је као секретар ПК постао главна личност за организовање илегалног покрета у Београду и одржавање веза са руководством на ослобођеној територији. Живео је илегално користећи се разним лажним легитимацијама. У партијском животу користио се различитим псеудонима од којих је најпознатији ''Михајло'', а његов прави идентитет познавали су само најближи партијски сарадници. Одржавање везе са партијским организацијама у Београду, као и са партијским организацијама и партизанским одредима на терену одвијало се преком специјалних курирских веза. Одржавао је везу са партијским организацијама у централној и јужној Србији, Војводини, на Косову, Македонији и др. Курирски задаци поверавани су најпоузданијим и најспособнијим члановима, а вршиле су их углавном жене, међу којима су биле — [[Србијанка Букумировић]], [[Милада Рајтер]], [[Брана Перовић]], [[Славка Морић]], [[Даринка Павловић]], [[Зага Маливук]] и др. Нешковић је такође преузео и бригу о раду илегалних штампарија [[Илегална штампарија и склониште ПК КПЈ за Србију у Београду|Покрајинског комитета на Авалском друму]] и [[Илегална штампарија ЦК КПЈ на Бањичком венцу|Централног комитета на Бањичком венцу]]. Штампарију Покрајинског комитета организовао је почетком 1941. [[Светозар Вукмановић]], а њом је руководио шпански добровољац [[Владета Поповић Пинецки]]. Након хапшења Пинецког, крајем јуна 1941. дошло је до застоја у раду штампарије, због чега је Нешковић прешао у ову кућу и у њој боравио све до свог одласка из Београда [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] године. Штампарија Покрајинског комитета радила је до [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1941.|октобра 1941]], након чега је примат дат штампарији ЦК КПЈ на Бањичком венцу. Главни задатак илегалних штампарија био је штампање ''[[Билтен Врховног штаба НОВЈ|Билетан Главног штаба НОПОЈ]]'', а поред њега је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1942.|августа 1942.]] штампан лист ''Глас'', орган Јединственог народноослободилачког фронта Србије. Покретање овог листа договорено је на седници Покрајинског комитета [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1942.|јуна 1942.]] на иницијативу Благоја Нешковића и [[Мирко Томић|Мирка Томића]], који су били први уредници листа.{{sfn|Мирковић|2016|pp=134—158}}
Након престанка рада илегалне штампарије кућа на Авалском друму{{напомена|'''Авалски друм''' био је незванични назив Шумадијске улице, која се налазила на траси данашњег Булевара ослобођења. Ова улица првобитно се од 1888. до 1896. називала Крагујевачки друм, а потом Шумадијска улица. Године 1946. именована је Булеваром Југословенске армије, односно Булеваром ЈНА и овај назив носила је до 2004. када је добила назив Булевар ослобођења.{{sfn|Леко|2003|p=387}}}} коришћена је као седиште и база Покрајинског комитета КПЈ за Србију, све до [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] када га је након хапшења открио [[Василије Буха]]. Поред Нешковић, овде су током 1942. и 1943. извесно време боравили Мирко Томић, [[Драги Стаменковић]], [[Мома Марковић]], Василије Буха и [[Петар Стамболић]]. Како би успоставио добар систем илегалног рада у Београду, Нешковић је од својих сарадника захтевао поштовање веома строгих правила конспирације — морали су прекинути све породичне и пријатељске везе у Београду, кретање на улици је обављано са највећом пажњом и предострожношћу, једни о другима нису знали скоро ништа, а посебно места становања и др. Овакав систем савршено је функционисао и успевао да остане неоткривен, упркос честим полицијским провалама у београдску партијску организацију и масовним хапшењима. Све до октобра 1943. и велике провале, која је настала након хапшења Вере Милетић и Василија Бухе, нико од његових сарадника није био ухапшен или неки од илегалних партијских станова откривен. Изузетак су биле само Зага Маливук, која је ухапшена након пријаве своје станодавке и Гина Радосављевић,{{напомена|'''Драгиња Гина Радовановић
=== Послератна политичка каријера ===
| |||