Благоје Нешковић — разлика између измена

Након престанка рада илегалне штампарије кућа на Авалском друму{{напомена|'''Авалски друм''' био је незванични назив Шумадијске улице, која се налазила на траси данашњег Булевара ослобођења. Ова улица првобитно се од 1888. до 1896. називала Крагујевачки друм, а потом Шумадијска улица. Године 1946. именована је Булеваром Југословенске армије, односно Булеваром ЈНА и овај назив носила је до 2004. када је добила назив Булевар ослобођења.{{sfn|Леко|2003|p=387}}}} коришћена је као седиште и база Покрајинског комитета КПЈ за Србију, све до [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] када га је након хапшења открио [[Василије Буха]]. Поред Нешковић, овде су током 1942. и 1943. извесно време боравили Мирко Томић, [[Драги Стаменковић]], [[Мома Марковић]], Василије Буха и [[Петар Стамболић]]. Како би успоставио добар систем илегалног рада у Београду, Нешковић је од својих сарадника захтевао поштовање веома строгих правила конспирације — морали су прекинути све породичне и пријатељске везе у Београду, кретање на улици је обављано са највећом пажњом и предострожношћу, једни о другима нису знали скоро ништа, а посебно места становања и др. Овакав систем савршено је функционисао и успевао да остане неоткривен, упркос честим полицијским провалама у београдску партијску организацију и масовним хапшењима. Све до [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1943.|октобра 1943.]] и велике провале, која је настала након хапшења [[Вера Милетић|Вере Милетић]] и Василија Бухе, нико од његових сарадника није био ухапшен или неки од илегалних партијских станова откривен. Изузетак су биле само Зага Маливук, која је ухапшена након пријаве своје станодавке и Гина Радосављевић,{{напомена|'''Драгиња Гина Радовановић Маринковић''' (1921—1943) студенткиња филозофије. Након хапшења Заге Маливук преузела је дужност курира ПК КПЈ за Србију и одржавала везу са куририма ОК КПЈ за Ниш. Ухапшена је 31. марта 1942. на улици у Београду када је препознао полицијски доушник Бранко Мишковић Блихер. У Специјалној полицији је страшно мучена, али никог није одала. Потом је упућена у [[логор на Бањици]] и стрељана маја 1943. у [[Спомен-парк Јајинци|Јајинцима]].{{sfn|Жене Србије|1975|p=151}}}} коју је на улици препознао један полицијски доушник. Обе су се у полицији добро држале и ништа нису одале, тако да су остали сарадници неометано наставили са радом. Његова лична курирка била је [[Брана Перовић]], коју је упознао по доласку у кућу на Авалском друму. Она је одржавала везу са неколико курира и добијала пошту за Покрајински комитет. У почетку је сву пошту доносила Зага Маливук, а након њеног хапшења Гина Радосављевић. Касније је контакт одржаван преко Славке Морић, која је одржавала везе са београдском организацијом и Миладе Рајтер, која је одржавала везе са ЦК КПЈ и [[Војводина у Народноослободилачкој борби|организацијом у Војводини]]. Поред куће на Авалском друму Нешковић је повремено користио и друге станове — стан Миладе Рајтер, стан [[Ђорђе Андрејевић Кун|Ђорђа Андрејевића Куна]] у Улици Милована Миловановића, куће у којој су биле илегалне штмапарије на Бањичком венцу и Гарибалдијевој улици, стан [[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Крајинској улици|породице Благојевић у Крајинској улици]] и др.{{sfn|Мирковић|2016|pp=159—159—215}}

[[Специјална полиција Управе града Београда|Специјална полиција]] упорно је трагала за комунистичком илегалном штампаријом, а од ухапшених илегалаца успевала је спорадично да дође до информација о функционисању партијске технике, чиме је озбиљно угрожаван рад илегалне штампарије. Највећа провала у београдску партијску организацију била је ''Мартовска провала'' 1942. када су ухапшени [[Јелена Ћетковић]], Марко Јанковић и Петар Ристић, који је полицији одао имена својих сарадника, након чега су уследила масовна хапшења. Како би успео да избегне полицијске потраге, Нешковић је стално мењао и дорађивао начин илегалног рада својих сарадника, а контакт са одређеним људима је одржавао лично. Најважнија личност са којом је имао контакт био је [[Јанко Јанковић]], шеф картотеке Специјалне полиције. Он је након почетка рата, преко свог рођака, успоставио сарадњу са комунистима и давао ми потребне информације. Посебно значајни за њих били су записници са саслушања, након којих су имали увиде како се ко од ухапшених држи пред полицијом и шта је у истрази открио. Такође, преко Јанковића су откривани доушници у партијским редовима, који су радили за полицију. Поред Јанковића, сарадња је била успостављена и са полицијским агентом [[Цветко Црњак|Цветком Црњаком]], који је између осталог имао и задужење да Нешковића прати до [[Лесковац|Лесковца]], приликом његовог одласка на слободну територију. Оба ова веома важна партијска сарадника ухапшена су у јесен 1943. у полицијској провали након хапшења Василија Бухе и Вере Милетић, а стрељани су [[Хронологија Народноослободилачке борбе април 1944.|априла 1944.]] у [[Маринкова бара|Маринковој бари]].{{sfn|Мирковић|2016|pp=159—159—215}}

Током боравка у Београду, Нешковић је као секретар ПК КПЈ за Србију знатно утицао на рад Месног комитета КПЈ за Београд, као и на избор кадрова. Након прве полицијске провале у београдску партијску организацију, у јесен 1941, током које је страдала група истакнутих партијских руководилаца — [[Вукица Митровић]], [[Давид Пајић]], [[Милош Матијевић Мрша]], [[Ђуро Стругар]], почетком формиран 1942. формиран је нови Месни комитет на челу са Јеленом Ћетковић. Услед издаје, уследила је нова ''Мартовска провала'' током које је ухапшен значајан број чланова КПЈ и СКОЈ. У лето 1942. обновљен је рад Месног комитета у који су ушли [[Јанко ЛисијакЛисјак]], Разуменка Зума Петровић и [[Ђука Динић]]. Иако су се од чланова Покрајинског комитета, у Београду налазили Василије Буха и Мирко Томић, Нешковић је у својим рукама задржао најважније послове, а пре свега везу са Централним комитетом и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховним штабом]], као и специјалне везе са људима из полиције. Између Томића и Нешковић постојале су одређене несугласице око организовања партијске организације у Београду. Томић је почетком 1943. преузео дужност руководиоца београдске организације, али је убрзо страдао. Убрзо након Томића страдало је још неколико истакнутих београдских руководилаца — Јанко Лисјак, [[Станислав Сремчевић]] и Ђура Гајић. После овога ситуација у београдској организација постала је веома тешка. Похапшени су или убијени многи месни руководиоци, а они који су постали превише познати полицији послати су у партизанске одреде. У циљу сређивања тешког стања у Београду у лето 1943. из пожаревачког округа доведена је Вера Милетић која је требало да преузме функцију секретара Месног комитета и да са Василијем Бухом ради на обједињавању партијских група и створи услове за формирање Народноослободилачког одбора Београда, као и нове курирске мреже. Почетком октобра 1943. полиција је успела да ухапси Буху и Веру Милетић, који су у полицији одали Јанка Јанковића, као и друге партијске активисте, чиме је партијска организација у Београду била потпуно разбијена. Како је Нешковић у међувремену отишао на слободну територију он је био један од ретких који су успели да избегну хапшење. Све до хапшења Василија Бухе, Специјална полиција је мислила да је Нешковић стрељан у [[Крагујевац|Крагујевцу]] током [[Масакр у Крагујевцу|немачке одмазде]] октобра 1941. године. Тек тада су од Бухе сазнали да се иза илегалног имена ''Михајло'' налазио шпански добровољац Благоје Нешковић.{{sfn|Мирковић|2016|pp=159—215}}