Благоје Нешковић — разлика између измена

Током боравка у Београду, Нешковић је као секретар ПК КПЈ за Србију знатно утицао на рад Месног комитета КПЈ за Београд, као и на избор кадрова. Након прве полицијске провале у београдску партијску организацију, у јесен 1941, током које је страдала група истакнутих партијских руководилаца — [[Вукица Митровић]], [[Давид Пајић]], [[Милош Матијевић Мрша]], [[Ђуро Стругар]], почетком формиран 1942. формиран је нови Месни комитет на челу са Јеленом Ћетковић. Услед издаје, уследила је нова ''Мартовска провала'' током које је ухапшен значајан број чланова КПЈ и СКОЈ. У лето 1942. обновљен је рад Месног комитета у који су ушли [[Јанко Лисјак]], Разуменка Зума Петровић и [[Ђука Динић]]. Иако су се од чланова Покрајинског комитета, у Београду налазили Василије Буха и Мирко Томић, Нешковић је у својим рукама задржао најважније послове, а пре свега везу са Централним комитетом и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховним штабом]], као и специјалне везе са људима из полиције. Између Томића и Нешковић постојале су одређене несугласице око организовања партијске организације у Београду. Томић је почетком 1943. преузео дужност руководиоца београдске организације, али је убрзо страдао. Убрзо након Томића страдало је још неколико истакнутих београдских руководилаца — Јанко Лисјак, [[Станислав Сремчевић]] и Ђура Гајић. После овога ситуација у београдској организација постала је веома тешка. Похапшени су или убијени многи месни руководиоци, а они који су постали превише познати полицији послати су у партизанске одреде. У циљу сређивања тешког стања у Београду у лето 1943. из пожаревачког округа доведена је Вера Милетић која је требало да преузме функцију секретара Месног комитета и да са Василијем Бухом ради на обједињавању партијских група и створи услове за формирање Народноослободилачког одбора Београда, као и нове курирске мреже. Почетком октобра 1943. полиција је успела да ухапси Буху и Веру Милетић, који су у полицији одали Јанка Јанковића, као и друге партијске активисте, чиме је партијска организација у Београду била потпуно разбијена. Како је Нешковић у међувремену отишао на слободну територију он је био један од ретких који су успели да избегну хапшење. Све до хапшења Василија Бухе, Специјална полиција је мислила да је Нешковић стрељан у [[Крагујевац|Крагујевцу]] током [[Масакр у Крагујевцу|немачке одмазде]] октобра 1941. године. Тек тада су од Бухе сазнали да се иза илегалног имена ''Михајло'' налазио шпански добровољац Благоје Нешковић.{{sfn|Мирковић|2016|pp=159—215}}

 

[[Датотека:Partizanski kurir Šumice, Beograd.jpg|200px|мини|лево|[[Скулптура Партизански курир|Споменик ''Партизански курир'']] испред ЦКС „Шумице” у Београду]]

Први Нешковићев излазак из [[Београд у Народноослободилачкој борби|окупираног Београда]] догодио се почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1943.|августа 1943.]] када је на [[Букуља|Букуљи]] присуствовао партијском и војном саветовању Покрајинског комитета КПЈ за Србију и [[Главни штаб НОВ и ПО Србије|Главног штаба НОВ и ПО Србије]], коме су присуствовали представници пет окружних комитета, као и већина чланова Покрајинског комитета и Главног штаба. На саветовању је донета одлука да стварању партизанских батаљона и бригада, који за разлику од партизанских одреда, неће бити везани за одређени терен, већ стално у покрету и на тај начин у народу вршити агитовање за борбу и мабилизацију. Тада је донета и одлука да Нешковић као секретар ПК напусти Београд и пређе на слободну територију{{напомена|Према Нешковићевим тврдњама на терен је требао да пређе [[Петар Стамболић]], али је он био рањен, због чега је остао на лечењу у Београду. И пре овога Нешковићу је саветовано да пређе на слободну територију. Најпре након формирања [[Ужичка република|Ужичке републике]] 1941, а потом и касније. Одлазак из Београда је избегавао јер је ту имао добро разрађену обавештајну мрежу преко које је одржавао контакт са партијским организацијама и партизанским одредима.{{sfn|Marić|1987|pp=301—302}}}} јужне Срије, где је требало да постане центар [[Србија у Народноослободилачкој борби|Народноослободилачке борбе у Србији]]. Након саветовања и краћег боравка у [[Шумадија|Шумадији]], Нешковић у се вратио у Београд. Тада је са собом повео Веру Милетић, која је требало да преузме дужност секретара Месног комитета КПЈ за Београд. Крајем [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1943.|септембра 1943.]] дефинитивно је напустио Београд и у пратњи Цветка Црњака отишао у [[Лесковац]] у чијој је околини ступио у партизане.{{sfn|Мирковић|2016|pp=}}

 

 

Нешковић који се налазио у Црној Трави, сматрао је да је одлука да Прва шумадијска и Прва јужноморавска бригада напусте Србију и пређу у [[Санџак (област)|Санџак]] у сусрет јединицама НОВ и ПОЈ погрешна, због чега је касније на [[Вис (острво)|Вису]] изнео свој протест члановима Врховног штаба. Како се Прва шумадијска бригада налазила у тешком положају, она није сачекала долазак Прве јужноморавске бригаде, већ се половином новембра 1943. самостално упутила према Санџаку. [[Политички комесар]] Главног штаба НОВ и ПО Србије Мома Марковић оставио је на [[Рудник (планина)|Руднику]] поруку за Нешковића да чим стигне крене за њим правцем Рудник—[[Сувобор]]—[[Косјерић]]—[[Јелова гора]]—[[Тара (планина)|Тара]]—[[Пријепоље]]. Крајем новембра Нешковић је се Првом јужноморавском бригадом кренуо са [[Јастребац|Великог Јастрепца]] према Шумадији. Доласком бригаде на Рудник почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе децембар 1943.|децембра 1943.]] од [[Душан Петровић Шане|Душана Петровића Шанета]], секретара ОК КПЈ за Крагујевац сазнали су да је Прва шумадијска бригада већ кренула за Санџак. Одмах су кренули за њом правцем Равна Река—[[Маљен]]—[[Дивчибаре]]—[[Сеча Река]]—[[Заглавак]]—Поникве—[[Заовине]] на Тари одакле су се пребацили преко [[Дрина|Дрине]] у [[Босна|Босну]], где су се повезали са јединицама Пете крајишке дивизије. Прва шумадијска бригада је нешто раније стигла до Пријепоља и повезала се са јединицама Друге пролетерске дивизије, али је у [[Операција Кугелблиц|бици код Пријепоља]] претрпела знатне губитке.{{sfn|Мирковић|2016|pp=}}

 

=== Послератна политичка каријера ===