Благоје Нешковић — разлика између измена

Замисао о повратку бригада у Србију Нешковића није попуштала. Током боравка у Штабу Друге пролетерске дивизије у Санџаку, са Љубом Ђурићем, Слободаном Пенезићем Крцуном, Љубом Вучковићем и Момо Марковићем разматрао је могућности пробоја јединица НОВ и ПОЈ у Србију. Током ових састанака долазило је до неслагања Марковића и Нешковића по питању правца деловања јединица, као и по питању виђења стања у Србији. Марковић је заступао став да дивизије по продору у Србију треба да крену ка Шумадији, а Нешковић да треба ићи у Топлицу. Марта 1944. Друга и Пета дивизија НОВЈ успеле су да се пробију до Ибра, али су након два месеца тешких борби против немачких, бугарских, недићевих и четничких снага, биле приморане да се повуку у Црну Гору, где су у борбама око Берана и Андријевице водиле борбе против јаких немачких снага. Током покушаја пробоја у Србију, долазио је у сукоб са командантима дивизија и предлагао да они буду под командом Главног штаба НОВ и ПОЈ, али Врховни штаб то није прихватио. Након доласка у Беране, заједно са другим члановима ПК КПЈ за Србију, преко Врховног штаба и војне базе НОВЈ у Барију, чији је командант био Милентије Поповић, одржавао је повремену радио везу са јужном Србијом. Радовале су га вести о развоју оружане борбе у јужној Србији и формирању нових партизанских дивизија.{{sfn|Мирковић|2016|pp=215—242}}

 

Половином јуна 1944. позван је од стране Централног комитета КПЈ, да заједно са Момом Марковићем и Љубинком Милосављевић, дође на Вис. Одмах потом, савезничким авионом се из Берана пребацио у Бари, где је сачекао Мому и Љубинку и са њима савезничким бродом дошао на острво Вис на коме су се тада налазили Централни комитет КПЈ и Врховни штаб НОВ и ПОЈ. По доласку на Вис, крајем јуна 1944, заједно са Момом Марковић је имао састанак са Александром Ранковићем на коме су расправљали о стању партијске организације у Србији, као и о проблемима у претходном периоду. Упркос одређеним критикама на рачун његовог рада, као и предлога за смењивање, Врховни командант НОВ и ПОЈ и генерални секретар КПЈ Јосип Броз Тито је позитивно оценио његов извештај. На седници ЦК КПЈ донете су одлуке о допуњавању Покрајинског комитета за Србију новим члановима и формирању новог Главног штаба за Србију за чији је команданта именован Коча Поповић. Тада је анализиран и план продора јединица НОВ и ПОЈ у Србију, као и њихова будућа офанзивна дејства. Почетком јула 1944. заједно са групом партијских руководилаца из Србије, међу којима су били Коча Поповић, Цана Бабовић, Љубодраг Ђурић, Ратко Софијанић, Милоје Милојевић, Радивоје Јовановић и др, са Виса је прешао у Бари, а одатле су авионима пребачени на терен Пусте Реке у јужну Србију.{{sfn|Мирковић|2016|pp=215—242}}