|
Половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе јун 1944.|јуна 1944.]] позван је од стране [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета КПЈ]], да заједно са Момом Марковићем и [[Љубинка Милосављевић|Љубинком Милосављевић]], дође на [[Вис (острво)|Вис]]. Одмах потом, савезничким авионом се из Берана пребацио у [[Бари]], где је сачекао Мому и Љубинку и са њима савезничким бродом дошао на острво Вис на коме су се тада налазили Централни комитет КПЈ и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ]]. По доласку на Вис, крајем јуна 1944, заједно са Момом Марковић је имао састанак са [[Александар Ранковић|Александром Ранковићем]] на коме су расправљали о стању партијске организације у Србији, као и о проблемима у претходном периоду. Упркос одређеним критикама на рачун његовог рада, као и предлога за смењивање, Врховни командант НОВ и ПОЈ и генерални секретар КПЈ [[Јосип Броз Тито]] позитивно је оценио његов извештај. На седници ЦК КПЈ донете су одлуке о допуњавању Покрајинског комитета за Србију новим члановима и формирању новог Главног штаба за Србију за чији је команданта именован [[Коча Поповић]]. Тада је анализиран и план продора јединица НОВ и ПОЈ у Србију, као и њихова будућа офанзивна дејства. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе јул 1944.|јула 1944.]] заједно са групом партијских руководилаца из Србије, међу којима су били Коча Поповић, [[Спасенија Цана Бабовић|Цана Бабовић]], Љубодраг Ђурић, [[Ратко Софијанић]], [[Милоје Милојевић (народни херој)|Милоје Милојевић]], Радивоје Јовановић и др, са Виса је прешао у Бари, а одатле су авионима пребачени на терен [[Пуста река (област)|Пусте Реке]] у јужној Србији.{{sfn|Мирковић|2016|pp=215—242}}
Након доласка у Србију, пребацили су се на [[Радан планину]]. Нешковић још неко време остао са члановима Главног штаба на територији Топлице и [[Јабланица (планина)|Јабланице]]. Заједно са јединицама [[21. српска дивизија НОВЈ|21.]] и [[25. српска дивизија НОВЈ|25. српске дивизије]], које су водиле борбе са немачким, четничким и албанским снагама, кретао се правцем Гајтан—Медвеђа—Капит—Липовица—Оруглица—МиловоГајтан—[[Медвеђа]]—[[Капит]]—[[Липовица (Лесковац)|Липовица]]—Оруглица—Милово. Почетком [[Хронологија Народноослободилачке борбе август 1944.|августа 1944.]] по наређењу Врховног команданта НОВ и ПОЈ послат је да помогне Оперативној групи дивизија, под командом [[Пеко Дапчевић|Пека Дапчевића]] које су успеле да се из Санџака пробију до Копаоника[[Копаоник]]а, али су ту биле заустављене [[Топличко-јабланичка операција|Топличко-јабланичком операцијом]]. Због офанзиве, Нешковић није успео да се повеже са Дапчевићевим снагама, па је током августа, заједно са [[Сретен Жујовић|Сретеном Жујовићем]] и Милентијем Поповићем, који су по Титовом налогу дошли у Србију, радио на припремама организовања [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичке скупштине Србије]]. Половином [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.|септембра 1944.]] у [[Прокупље|Прокупљу]] је одржана Конференција Народноослободилачких одбора из зајечарског, нишког, крушевачког и прокупачког округа, којој је присуствовало преко 500 делегата. Ова Конференција имала је карактера манифестације и припреме за избор Антифашистичке скупштине Србије, а завршну реч на Конференцији је одржао Благоје Нешковић. У међувремену јединица НОВ и ПОЈ, под командом Пека Дапчевића, извршиле су нови продор у Србију. Крећући се у сусрет совјетској [[Црвена армија|Црвеној армији]], ове јединице су [[Хронологија Народноослободилачке борбе септембар 1944.#16. септембар|16. септембра]] ослободиле [[Ваљево]], где је убрзо потом дошао Нешковић. Савезничким авионом пребацио се из јужне Србије у село [[Дивци (Ваљево)|Дивци]] и одмах дошао у Дапчевићев штаб, са којим се кретао ка Београду[[Београд]]у и учествовао у борбама за [[Београдска операција|ослобођење Београд]], [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|октобра 1944.]] године.{{sfn|Мирковић|2016|pp=215—242}}
=== Формирање АСНОС и КП Србије у ослобођеном Београду ===
|
