Благоје Нешковић — разлика између измена

 

=== Формирање АСНОС и КП Србије у ослобођеном Београду ===

За време борби за [[Београдска операција|ослобођење Београда]], Нешковић је радио на окупљању партијских кадрова који ће након ослобођења радити на организовању живота у граду. У полуослобођеном граду 18. октобра формирао је Месни комитет КПЈ за Београд, чији је секретар био [[Драгослав Мутаповић]], а одмах по ослобођењу, [[Хронологија Народноослободилачке борбе октобар 1944.|20. октобра 1944.]] формирана је Команда града на челу са [[Љубодраг Ђурић|Љубодрагом Ђурићем]]. Њихови основни задаци били су нормализација живота у граду, организовање снабдевања, смештај рањеника и избеглица и др. Убрзо потом у Београд су стигли чланови [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета]] и [[Врховни штаб НОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], као и остали чланови Покрајинског комитета КПЈ за Србију. Заједно са [[Александар Ранковић|Александром Ранковићем]], [[Мијалко Тодоровић|Мијалком Тодоровићем]], [[Пеко Дапчевић|Пеком Дапчевићем]] и Љубодрагом Ђурићем, Нешковић је 25. октобра на савском пристаништу дочекао Врховног команданта НОВ и ПОЈ [[Јосип Броз Тито|Јосипа Броза Тита]] приликом његовог доласка у Београд. Главни Нешковићев задатак у овом периоду била је припрема Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије на којој је од [[Хронологија Народноослободилачке борбе новембар 1944.#9. новембар|9. до 12. новембра 1944.]] формирана [[Антифашистичка скупштина народног ослобођења Србије]] (АСНОС). Током трајања заседања антифашистичке скупштине Србије, у дворани [[Коларчев универзитет|Коларчевог универзитета]], Нешковић је имао улогу председавајућег. Последњег дана заседања конституисан је АСНОС за чијег је председника изабран проф. др [[Синиша Станковић]], као и [[Председништво АСНОС-а]] чији је члан постао и Нешковић. Формирање АСНОС-а, као врховног органа народне власти, био је важан корак у процесу конституисања Србије као једне од шест федералних јединица [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Нове Југославије]].{{sfn|Мирковић|2016|pp=243—245}}