Манастир Ђурђеви ступови (Црна Гора) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 21:
Од 18. до 20. века [[Османско царство|Турци]] су 5 пута пљачкали и палили манастир и то [[1738]], [[1825]], [[1862]], [[1875]]. и [[1912]]. године. Истакнуте личности овог манастира су били игуман Нићифор и игуман [[Мојсије Зечевић]] који је представљао духовног вођу [[Васојевићи|Васојевића]] у борби против Турака.
У овом манастиру сачувани су делови старог живописа. По новијим истраживањима спољна припрата је живописана у време [[стефан Душан|цара Душана]]. Остаци живописа у олтару такође потичу из [[Немањићи|Немањићког доба]]. Још колико 1930-тих у близини је постојао стари шупљи храст за кога се мислило да је засађен у време Немањића.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1937/11/23?pageIndex=00011 "Политика", 23. нов. 1937]</ref>
Одлуком Светог Архијерејског Сабора [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] маја [[2001]]. године, обновљено је епископско седиште у Ђурђевим Ступовима оснивањем [[Епархија будимљанско-никшићка|Епархије Будимљанско-никшићке]].
Дана 4. маја [[2002]]. године у манастиру је устоличен [[Јоаникије Мићовић]] као епископ Будимљанско-никшићки.
| |||