Влада Петрић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 14:
| имдб = 0677915
}}
'''Владимир Влада Петрић ''' ([[Прњавор]], [[11. март]] [[1928]] — [[Београд]], [[13. новембар]] [[2019]]) био je истакнути теоретичар, историчар и естетичар филма, професор [[Универзитет Харвард|Харвардовог универзитета]] и суоснивач [https://harvardfilmarchive.org/ Харвардовог филмског архива]. Професор Петрић је први научник који је стекао звање доктора филмологије у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]].<ref name=":0">{{Cite web|url=https://harvardfilmarchive.org/collections/vlada-petric-collection|title=Vlada Petric Collection - Collection|website=Harvard Film Archive|language=en|access-date=2020-12-13}}</ref>
На почетку своје стваралачке каријере бавио се филмском, телевизијском и позоришном режијом, да би се касније усредсредио на експериментални филм у разним формама. Добитник је низа награда у земљи и иностранству, међу којима је и престижна награда [[Њујорк|њујоршког]] [http://anthologyfilmarchives.org/ Антологијског филмског архива].<ref>{{Cite web|url=https://www.kinoteka.org.rs/preminuo-prof-dr-vlada-petric/|title=Преминуо проф. др Влада Петрић|website=www.kinoteka.org.rs|language=en-US|access-date=2020-12-13}}</ref>
== Биографија ==
=== '''Детињство и школовање''' ===
Владимир Петрић рођен је [[1928]]. године у [[Босанском Прњавору]], где је похађао прва два разреда основне школе. Пред [[Други светски рат]], похађао је гимназију у [[Босанској Градишки]], одакле је заједно са породицом протеран у [[Србија|Србију]]. Његов отац добио је запослење као геодет у [[Панчево|Панчеву]], где Петрић завршава гимназију и полаже велику матуру [[1948]]. године. Као гимназијалац био је члан Драмског студија при тадашњем Панчевачком позоришту, којим је руководио познати руски редитељ и педагог [[Александар Верешчагин]]. Године [[1949]], положио је пријемни испит у Драмском студију [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]] и у Високој филмској школи (у Толстојевој улици на [[Дедиње|Дедињу]]). Иако је позориште било његова „прва љубав", Петрић се ипак определио за Високу филмску школу, којом је тада руководио загребачки позоришни глумац [[Вјекослав Афрић]], редитељ првог југословенског играног филма, ''[[Славица (филм)|Славица]]'' ([[1946]]). После припајања Високе филмске школе са [[Академија за позориште, филм, радио и телевизију|Академијом за позориште, филм, радио и телевизију]], Петрић постаје асистент код [[Вјекослав Афрић|Вјекослава Афрића]] (класа режије) и [[Јосип Кулунџић|Јосипа Кулунџића]] (класа глуме), истовремено настављајући студије на [[Филозофски факултет Универзитета у Београду|Филозофском факултету Универзитета у Београду]], где дипломира на одсеку за Енглески језик и књижевност [[1956]]. године, а две године касније,[[1958]], дипломира позоришну режију у класи [[Јосип Кулунџић|Јосипа Кулунџића]].<ref name=":1">{{Cite web|url=https://www.fiafnet.org/pages/News/Vlada-Petric.html|title=International Federation of Film Archives|website=www.fiafnet.org|access-date=2020-12-13}}</ref>
=== '''Први ангажмани – почетак каријере''' ===
Године [[1959]], постаје ванредни професор историје филма на [[Академија за позориште, филм, радио и телевизију|Академији за позориште, филм, радио и телевизију]], а наредне године добија звање редовног професора.
Kао редитељ на [[Радио телевизија Београд|Радио Телевизији Београд]] радио је од њеног оснивања [[1958]]. године.<ref name=":1" /> Учествовао је у реализацији и извођењу првог телевизијског програма. Први телевизијски пренос позоришне представе обављен је [[28. децембар|28. децембра]] [[1958]]. године. Била је то представа [[Атеље 212|Атељеа 212]] ''Љубовнаја завист через једне ципеле'' [[Јоаким Вујић|Јоакима Вујића]] у адаптацији и режији Владимира Петрића. Са oвом представом, Петрић је добио награду за режију на [[Стеријино позорје|Стеријином позорју]]. У периоду од [[1960-е|1960]]. до [[1965]]. руководио је филмским одељењем [[Радио телевизија Београд|Радио Телевизији Београд]], био је уредник филмског програма и редитељ драмских емисија.
Истовремено, објављивао је књижевне и позоришне критике, чланке, студије и есеје у ''[[Политика (новине)|Политици]]'', ''[[НИН]]''[[НИН|-у]], као и у часописима ''[[Књижевност (часопис)|Књижевност]]'', ''[[Дело (часопис 1894-1915)|Дело]]'', ''Савременик'', ''[[Сцена (часопис)|Сцена]]'', ''[[Књижевне новине]]'', ''[[Младост (часопис)|Младост]]'', ''[[Летопис Матице српске|Летопис Матице Српске]]'', ''[http://www.casopiskultura.rs/ Култура]'', ''Филм'', ''Филмске свеске'', ''[https://polja.rs/ Поља]'' итд. На сцени [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] режирао је ритуалну драму ''[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15551 Слово светлости]'', по тексту који је приредио Зоран Мишић, музику је написала [[Љубица Марић]], а главну улогу играо је [[Раша Плаовић]]. О раду на припреми ове представе остала му је у рукопису обимна хроника са податацима о процесу настајања текста, музике и режије овог сценског остварења.
У периоду од [[1965]]. до [[1968]]. године провео је три семестра на специјалистичким студијама на Свесавезном државном институту за кинематографију (ВГИК) у [[Москва|Москви]], с намером да се укључи у докторски програм тог института, у чему није успео (због идеолошког неслагања с професором Николајем Лебедевим), те се враћа у [[Београд]]. Током овог периода изучавао је совјетски филм под менторством Лева Кулешова.<ref name=":0" />
=== '''Одлазак у Америку''' ===
Као добитник [[Фулбрајтова стипендија|Фулбрајтове стипендије]], на позив Филмског архива при Музеју модерне уметности ([https://www.moma.org/ МоМА]), одлази у [[Њујорк]] [[1969]]. године, где ради на класификацији совјетских [[Неми филм|немих филмова]]. Истовремено прикупља грађу за докторску дисертацију (о односу совјетског и америчког [[Неми филм|немог филма]]), коју је одбранио [[1973]]. године на [https://www.nyu.edu/ Њујоршком универзитету], поставши први доктор филмских студија (''Cinema Studies'') у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]]. У периоду између [[1972]]. и [[1974]]. године, био je ванредни професор енглеског језика и књижевности на [https://www.suny.edu/ Државном универзитету у Њујорку], као и гостујући професор на [https://www.purchase.edu/ колеџу Перџез] на катедри за позориште.
==== '''Ангажман на Харварду''' ====
Непосредно после добијања доктората ([[1973]]), Петрић је добио место на Хенри Лус катедри на [[Универзитет Харвард|Харварду]], где предаје као редовни професор историје и теорије филма<ref name=":0" />. На тој позицији остаће до одласка у пензију, [[1997]]. године.<ref>{{Cite web|url=https://www.bostonglobe.com/2019/11/21/arts/man-with-movie-passion-remembering-vlada-petric/|title=The man with a movie passion: remembering Vlada Petric - The Boston Globe|last=Staff|first=Ty Burr Globe|last2=November 21|first2=Updated|website=BostonGlobe.com|language=en-US|access-date=2020-12-13|last3=2019|last4=Comments|first4=1:59 p m Email to a Friend Share on Facebook Share on TwitterPrint this Article View}}</ref> Током овог периода одржавао је предавања на више универзитета у [[Сједињене Америчке Државе|Америци]], [[Европа|Европи]] и [[Азија|Азији]]. Са документарним режисером Робертом Гарднером и филозофом Стенлијем Кавелом [[1979]]. године, Петрић је основао [https://harvardfilmarchive.org/ Харвардов филмски архив], поставши први кустос те институције и ту дужност обављао је све до свог пензионисања.<ref>{{Cite web|url=https://harvardmagazine.com/2005/11/the-harvard-film-archive.html|title=The Harvard Film Archive|date=2005-11-01|website=Harvard Magazine|language=en|access-date=2020-12-13}}</ref>
=== '''Позоришни, филмски и књижевни рад''' ===
„Петрић је од средине 70-их аутор низа филмова и књига које славе филм, а његовим именом назван је и Студио за дигиталне медије [[Jugoslovenska kinoteka|Југословенске кинотеке]] у [[Београд|Београду]]. Добитник је и награде за животно дело Београдског фестивала документарног и краткометражног филма, на којем је раније награђен за сценарио за документарни запис ''Зид успомена''.“<ref>{{Cite web|url=http://www.seecult.org/vest/u-cast-zastitnika-filma|title=U čast zaštitnika filma {{!}} SEEcult.org|website=www.seecult.org|access-date=2020-12-13}}</ref>
Међу његове најуспешније позоришне представе спадају ''Театар Јоакима Вујића'' у [[Атеље 212|Атељеу 212]] ([[1958]]) ''Слово светлости'' у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] ([[1967]]) и адаптација [[Ингмар Бергман|Бергманове]] ''[[Персона (филм)|Персоне]]'' у [[Кембриџ (Њујорк)|Кембриџу]], [[Сједињене Америчке Државе|САД]] ([[1980]]). У сарадњи са [[Љубомир Радичевић|Љубомиром Радичевићем]] снимио је кратки експериментални филм ''Кобна жеђ'' ([[1964]]), а режирао је и педесетоминутни играни филм ''Кавез'' ([[1966]]). Године [[1970]], појављује се као епизодни глумац у легендарном филму ''Дванаест столица'' [[Мел Брукс|Мела Брукса]] ([[1970]]). Његов експериментални филм ''Light Play – A Replay (Игра светлости'') из [[1990]]. године представља синематичку апропријацију филма [[Ласло Мохољи Нађ|Ласла Мохољи-Нађа]] ([[1930]]), док интимни дигитални есеј ''Wall of Memories'' (''Зид успомена'') из [[2003]]. године представља „дигитални манифесто“ о Петрићевој каријери.
Научнo-теоријски и естетски подухвати Владе Петрића обухватају радове од изузетног значаја за теорију и историју филма, у којима се превасходно бавио изучавањем и пропагирањем филма као аутохтоног уметничког медијума. У [[Југославија|Југославији]] и [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] објавио је значајан број књига: ''Чаробни екран'' ([[1962]]), ''Шекспир и филм'' ([[1964]]), ''Увођење у филм'' ([[1964]]), ''Развој филмских врста'' ([[1969]]), ''Телевизија - осма сила'' ([[1970]]), ''Griffith’s Early Masterpiece: A Corner in Wheat'' ([[1979]]), ''Film and Dreams: An approach to Bergman'' ([[1981]]), ''Six Essays on Film'' ([[1980]]), ''Constructivism in Film: The Man With the Movie Camera – A Cinematic analysis'' ([[1987]]).
=== '''Петрић о уметности''' ===
==== '''О уметничком стваралаштву''' ====
* „Моја идеја о Мона Лизи у подруму има метафоричко значење: она указује на вредности које постоје без обзира како ће их одређена средина или социјална групација прихватити и протумачити. Није то никакав идеализам, него одвајање уметничког остварења од социјалних, економских, политичких, религиозних и других историјских категорија. Искуство показује да су сви покушаји да се уметност подреди тим категоријама, били неодрживи.<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Влада|date=пролеће 1984.|title=Писмо Владе Петрића|url=|journal=Филмограф|volume=број 27|pages=стр. 55-56.|via=}}</ref>
* „Од уметности је немогуће захтевати да ствара на овај или онај начин, јер тада она постаје нешто сасвим друго. Уметност је апсолутно самосвојна и свако насилно утицање на њен ток уништава у њој истинитост и непосредност. Само ако је непосредна она је и велика, без обзира да ли се тренутно свиђа или не. Ако је лажна она је безвредна, ма колико била тренутно корисна или и популарна.“<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Влада|date=новембар 1960|title=Зачарани круг|url=|journal=Књижевне новине|volume=број 131|pages=стр. 1|via=}}</ref>
==== '''О алтернативном филму''' ====
* „У домену алтернативног филма експериментисање је значајније од коначног резултата. Алтернативан синематски поступак подразумева трагање које указује на нове изражајне могућности филма, трагање које ће можда тек у будућности да произведе целовита уметничка дела, трагање коме непосредан резултат није циљ. Алтернативни филм алтернира и саму свест редитеља о стваралачком процесу. Тако откривање новог средства изражавања постаје значајније."<ref>{{Cite journal|last=Лазић|first=Радослав|date=лето 1985|title=Разговор са Владом Петрићем|url=|journal=Филмограф|volume=број 31|pages=стр. 57-58|via=}}</ref>
==== '''О дејству филмске слике''' ====
* „Емотивно, психолошко и мисаоно деловање филмске слике треба целисходно искористити, како би гледалац преко њега не само осетио право значење садржаја (коме смисао филмске слике треба да служи), већ да би га мисаоно надградио подстакнут визуелним значењем кадра. То је смисао филмске слике, који у себи садржи специфично филмски начин изражавања, те га због тога треба посебно неговати.“<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Владимир|date=фебруар 1985|title=Смисао и дејство филмске слике|url=|journal=Књижевне новине|volume=број 62|pages=стр. 10.|via=}}</ref>
* „Стојећи пред стварношћу са камером у руци, редитељ треба да издвоји карактеристичан детаљ и да свој однос према њему тако изрази да то у нама изазове естетско осећање.“<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Владимир|date=фебруар 1964.|title=Пут ка истини|url=|journal=Књижевне новине|volume=број 216|pages=стр. 5.|via=}}</ref>
* „Свака ствар на екрану добија душу, а људско лице, које већ има душу, појачава своје дејство и проширује своје значење.“<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Влада|date=фебруар 1964.|title=Лице пред камером|url=|journal=Књижевне новине|volume=број 217|pages=стр. 6.|via=}}</ref>
==== '''О сценској уметности''' ====
* „Театар је близак, најближи човеку, по томе што се изражава посредством људског бића, што тумачи, разоткрива његов живот и што као индивидуа вечно умире и вечно се рађа у новим видовима. Зато је сценска уметност ефемерна: свако остварење у оквиру ње умире после извесног времена, боље рећи, мења се и трансформише из једног облика у други.“<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Влада|date=април 1958|title=Позориште и традиција|url=|journal=Књижевне новине|volume=број 66|pages=стр. 5.|via=}}</ref>
==== '''O Славку Воркапићу''' ====
* „Уз Воркија, ја сам схватио неопходност инсистирања на чистоти филмског израза, уочивши огроман педагошки значај таквог концепта, чак и ако се у њему и претерује. Крајњи исход таквог инсистирања води ка ослобођењу филмског медија од конвенционалних видова комерцијалног филма. Једино у том домену може да се постигне квалитетни скок у нову естетичку структуру која се упорно и немилосрдно подређује овешталим клишеима дубоко учауреним у конвенционалној филмској производњи диктираној духом потрошачког друштва.“<ref>{{Cite journal|last=Петрић|first=Влада|date=пролеће 1978|title=Воркапићев ефект|url=|journal=Филмограф|volume=број 8|pages=стр. 95-96.|via=}}</ref>
=== ФОНДАЦИЈА ВЛАДЕ ПЕТРИЋА ===
Фондација Владе Петрића посвећена је очувању и промоцији рада и дела Владе Петрића. Основни циљ Фондације је прикупљање и презентовање радова Владе Петрића из области историје, теорије и естетике филма, као и радова о уметности уопште. Фондација је усмерена на објављивање дела Владе Петрића, као и на организацију изложби, симпозијума и истраживања и доделу награда у сарадњи са [https://harvardfilmarchive.org/ Харвардовим филмским архивом] и [[Jugoslovenska kinoteka|Југословенском кинотеком]]. Фондација сарађује са институцијама културе, уметничким организацијама и појединцима који се баве истраживањем и стварањем у области филма и уметности. Уз то, Фондација доприноси проширивању фонда Колекције Владе Петрића у оквиру Харвардовог филмског архива како би помогла научно-истраживачки рад.<ref>{{Cite web|url=https://kinopravda-institute.org/|title=Foundation - Kinopravda Institute|website=kinopravda-institute.org|language=en-US|access-date=2020-12-13}}</ref>
== Библиографија ==
* ''Чаробни екран,'' Народна књига, Београд, 1962.
* ''Шекспир и филм,'' Југословенска кинотека, Београд, 1964.
* ''Театар Јоакима Вујића,'' Нолит, Београд, 1965.
* ''Увођење у филм,'' Уметничка Академија, Београд, 1968.
* ''Развој филмских врста,'' Уметничка Академија, Београд, 1970.
* ''Осма сила – Телевизија,'' Радио-телевизија Београд, 1971.
* ''D. W. Griffith: A Corner in Wheat,'' University Film Study Center, 1975.
* ''Six Essays on Film,'' Quarterly Review of Film Studies, Cinema Journal, 1980.
* ''Film and Dreams: An Approach to Bergman,'' Redgrave, NY, 1981.
* ''Constructivism in Film: The Man with the Movie Camera,'' Cambridge University Press, 1987; second edition 1993.
== Филмографија ==
=== Редитељ ===
* ''Барба Жване'' (асистент редитеља), 1949.
* ''Кобна жеђ'', краткометражни филм, 1956.
* ''Љубавно писмо'', телевизијски филм, 1959.
* ''Лажа и паралажа'', телевизијски филм, 1959.
* ''Мсје Жозеф'', телевизијски филм, 1960.
* ''Велика поноћна мистерија'', телевизијски филм, 1960.
* ''Трка'', телевизијски филм, 1961.
* ''Мица и Микица'', телевизијски филм, 1961.
* ''Злочин Силвестра Бонара'', телевизијски филм, 1962.
* ''Било их је седам'', телевизијски филм, 1962.
* ''Мачка на шинама'', телевизијски филм, 1966.
* ''Време љубави'', 1966.
* ''Кавез'', играни филм, 1966.
* ''Апокалипса'', телевизијски филм, 1968.
* ''Све ће то народ позлатити'', телевизијски филм, 1969.
* ''Швабица'', телевизијски филм, 1969.
* ''Први пут с оцем на јутрење'', телевизијски филм,1969.
* ''Light Play – A Replay'', експериментали филм, 1990.
* ''Светло лишће'', документарни филм, 2003.
* ''Wall of Memories'', дигитални есеј, 2003.
=== '''Писац''' ===
* ''Кобна жеђ'', краткометажни филм, 1956.
* ''Новогодишњи поклон'', телевизијски филм, 1962.
* ''Вилијам Шекспир'', краткометражни филм, 1964.
* ''Трансмиграција душа'', телевизијски филм, адаптација, 1964.
* ''Вечерас импровизујемо Рајкина'', телевизијски филм, 1966.
* ''Швабица'', телевизијски филм, 1969.
* ''Први пут с оцем на јутрење'', телевизијски филм, адаптација, 1969.
* ''Све ће то народ позлатити'', телевизијски филм, адаптација, 1969.
* ''Лепотица из Амхерста'', телевизијски филм, адаптација, 1985.
* ''Реминесценција'', краткометражни филм, 2002.
=== '''Глумац''' ===
* ''Прича о фабрици – гост на пријему'', 1949.
* ''Барба Жване'', 1949.
* ''Госпођа министарка'', 1958.
* ''Вечерас импровизујемо Рајкина'', телевизијски филм, 1966.
* ''Дванаест столица'', 1970.
== Референце ==
Линија 287 ⟶ 137:
== Спољашње везе ==
* {{ИМДб име|id=0677915|name=Влада Петрић}}
*[https://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=15551 Енциклопедија српског народног позоришта - ''Слово светлости'']
*„[http://www.politika.rs/scc/clanak/166036/Oci-u-oci-sa-Marinom Очи у очи са Марином", ''Политика'', 2011.]
*[https://www.kinoteka.org.rs/donacija-vlade-petrica-za-biblioteku-kinoteke/ Донација Владе Петрића за Библиотеку Кинотеке]
*[http://www.politika.rs/scc/clanak/441817/Preminuo-profesor-i-teoreticar-filma-Vladimir-Petric Преминуо професор и теоретичар филма Владимир Петрић („Политика”, 13. новембар 2019)]
{{DEFAULTSORT:Петрић, Влада}}
Линија 293 ⟶ 146:
[[Категорија:Умрли 2019.]]
[[Категорија:Југословенски глумци]]
[[Категорија:
[[Категорија:
| |||