Флора Сандс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Живот и каријера: допуне |
→Живот и каријера: допуне |
||
Ред 29:
Радила је као секретарица. Уочи Првог светског рата завршила је курс за болничарке.<ref>[http://www.enovosti.info/sr/btg_novosti/5/3681/Karadjordjeve/zvezde/za/Engleskinju/i/Srbina/ еНовости]{{dead link|date=July 2018}}, Приступљено 27. 4. 2013.</ref>
<nowiki>;</nowiki>Учесник Великог рата
Подстакнута победама Краљевине Србије у ратовима 1912. и 1913. године, тридесетосмогодишња
Флора Сендс је после објаве рата Велике Британије Немачкој, августа 1914. године, одлучила да крене у Србију и пружи помоћ Србији. Мешутим у Одреду добровољне помоћи у Лондону била је одбијена речима: {{цитат|„Има других далеко боље обучених од вас.<ref>Луиз Милер, Наш брат: живот капетана Флоре Сандс стр. 26.</ref> |}} Разочарна овом одлуком успела је да ступи у контакт са Мабел Грујић, супругом Славка Грујића начелника Министарства иностраних послова Краљевине Србије, који је тих дана за Англо-америчку јединицу окупљала болничарке и хирурге за помоћ Србији. Грујић је прихватио Флорин предлог да је стави на списак болничарки, и она је 12. августа 1914. године возом са перона железничке станице Черинг Крос кренула са Англо-америчком јединицом у правцу Србије.<ref>Луиз Милер, Наш брат: живот капетана Флоре Сандс стр. 25–28.</ref>
Из воза се по доласку у Краљевину Србију прво искрцала у Нишу, одакле је по одлуци Црвеног крста отпутовала у Крагујевац.<ref>” В. Стојанчевић, Савезничке медицинске мисије у Србији на почетку Првог светског рата, у: Глас САНУ, одељење медицинских наука, књ. 46/2002, стр. 56.</ref> У Крагујевцу је Флора Сандерс са осталим припадницима Англо-америчке јединице примљена од Начелник санитета српске војске др Роман Сондермајер и управник болнице др Никола Вучетић 29. августа у Првој резервној болници у Крагујевцу. Флорин долазак уследио је непосредно након велике победе српске војске на Церу, тако да је било пуно посла у болници око збрињавања рањеника од задобијених рана у овој битци.
За заслуге у збрињавање рањеника и самопрегоран рад у војној болници, награђена је Медаљом Српског Црвеног крста и, одликована Крстом милосрђа.<ref>ВА, П-5, K. 23, Ф.4, Д. 50.</ref> <ref name=":1">Српске новине, бр. 1, 3. јануар, 1917, стр. 3, М. Вл. Ђорђевић, Енглескиња у српској војсци.</ref>
По истеку тромесечног уговора вратила се у Енглеску са својом другарицом Емили Симондс и прикупљала помоћ за Србе, пре свега новца за куповину санитетског материјала за српске рањенике.<ref name=":1" /> Од прикупљеног новца успеле су да купе двадесет тона медицинског материјала,, средства за дезинфекцију и рендгенски апарат.
Током Другог светског рата живела је у Београду, на [[Пашино брдо|Пашином брду]], у Улици господара Вучића 91. После рата је отишла за Енглеску.<ref>[http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Floru-je-odusevila-srpska-vojska.sr.html Флору је одушевила српска војска („Политика“, 3. септембар 2013) ]</ref>
| |||