Торински краљевски канон — разлика између измена

'''Торински краљевски канон''' или '''Торински листа краљева''' је [[свитак]] [[папирус]]а, који представља најкомплетнију познату [[хроника|хронику]] египатских фараона[[фараон]]а. Записан је [[хијератско писмо|хијератским писмом]] у време [[Рамзес II|Рамзеса -{II}-]] ([[Деветнаеста египатска династија|Деветнаеста династија]], 13 век п.н.е) на полеђини евиденције о порезима.

Овај свитак папируса откриокупио је у [[Некропола у Теби|некрополи у Теби]] (град [[Луксор]]) италијански истраживачдпипломата и сакупљач старина [[Бернардино Дровети]] ({{јез-ит|Bernardino Drovetti}}) око [[1820|1820.]] године. Верује се да је свитак у то време био неоштећен. Године 1824. откупио гастигао је у [[Египатски музеј у Торину]] ({{јез-ита|Museo Egizio}}). Када је кутија са папирусом отворена у Италији, свитакоткривено је да се свитак распао у мноштво делића (око 160300 фрагмената). [[Жан Франсоа Шамполион|Жан-Франсоа Шамполион]] га је испитао, али је успео да дешифрује само нека имена фараона са већих неоштећених фрагмената. Саксонски истраживач и Шамполионов ривал [[Густав СејфартЗејфарт]] (1796–1885) начинио је комплетнију ресконструкцију оригиналног папируса користећи анализу биљних влакана. Последњи[[Алан великиГардинер]] покушајје реконструкције1959. спроведенобјавио савремену реконструкцију овог документа<ref>GARDINER, Alan H. "The Royal Canon of Turin", Oxford : Printed for the Griffith Institute at the University by V. Ridler, 1959.</ref>. Најбољу реконструкцију до сада објавио је 19381997. египтолог [[Ким Рајхолт]], у којој је исправио грешке у одељку о [[Четрнаеста династија|Четрнаестој династији]].<ref>Ryholt, Kim. "The Turin King-List." Ägypten und Levante 14, 2004, pp. 135-155.</ref>. И поред реконструкције, око 50% папируса недостаје.

Године 2009. у складишту музеја пронађена је кутија са још неупотребљеним фрагментима краљевског канона.<ref>[http://www.nbcnews.com/id/29430681/#.URBTNh2gbSg 3,000-year-old papyrus fragments found], Приступљено 25. 4. 2013.</ref> У току је нова реконструкција канона коју у Лондону спроводе стручњаци [[Британски музеј|Британског музеја]].

Димензије папируса су 1,7м са 0,41м42м. ПочетакИзрађен је од другоразредног [[папирус]]а. Овај папирус је првобитно био евиденција о прикупљеном порезу, а списак владара је исписан на његовој полеђини црним и крајцрвеним сумастилом.<ref>Ryholt, изгубљениpp. 135-155.</ref> Састоји се из 11 [[стубац]]а, а у сваком од њих има 25-31 ред. Крај папируса је давно одсечен у сегменту где је престао запис о порезу. Сматра се да је ту постојала још једна колонa, чија је чиста полеђина употребљена за нови запис. Последља описана династија у сачуваним колонама је Деветнаеста[[Шеснаеста египатска династија|Шеснаеста]]. Папирус је списак имена преко 300 владара, дужинегодина њиховеживота, дужине владавине у годинама, а за неке још и у месецима и данима. СастојиСписак сеје био састављен као копија података из 11више [[стубац]]аизвора. Нека имена владара или дужина њихове владавине су недостајали у изворима, тако да је писар означио ова места са „није познато”. У неким случајевима владари су груписани по породицама, што приближно одговара династијама по [[Манетон]]у. Списак обухвата и имена маргиналних владара који су владали малим територијама, и које други извори углавном игноришу. Помињу се и краљеви из [[Петнаеста египатска династија|Петнаесте династије]], [[Хикси]], који су владали Доњим Египтом и [[Делта Нила|делтом Нила]], иако се на листама владара странци се обично изостављају.