Џати — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
израда чланка |
|||
Ред 2:
== Дужности џатија ==
Џатије су постављали [[Фараон|фараони]] и они су тиме постајали део фараонове породице. Њихова главна дужност била је да надгледа управљање земљом и његов посао тада, се у суштини може упоредити са послом премијера неке државе данас. Џатији су управљали и имали одговорност за велики број послова у држави. Џати је био члан Вишег суда, а судство је било део цивилне управе. У било које време, фараон је могао да има контролу над било којим аспектом власти и имао је већу моћ од џатија, али он је био први човек иза фараона.
У надлежности џатија био је и судски поступак, који је истовремено и управни орган власти.<ref>{{Cite book|title=Сима Аврамовић, Војислав Станимировић (2019), „Упоредна правна традиција“, Београд: Универзитет у Београду - Правни факултет|last=|first=|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=стр. - 88.}}</ref> Џати је председавао судксом телу које је увек колегијално. Два најважнија органа су Веће десеторице и Палата шесторице. Сам судски поступак је подељен на два дела.<ref>{{Cite book|title=Сима Аврамовић, Војислав Станимировић (2019), „Упоредна правна традиција“, Београд: Универзитет у Београду - Правни факултет|last=|first=|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=стр. - 89.}}</ref> Први део поступка је био јаван и у њему су џати заједно са осталим судијама, саслушавали странке и изводили доказе. Докази су били ирационални и рационални. Читав поступак се бележио у записнику и онда се чувао у архиви.<ref>{{Cite book|title=Сима Аврамовић, Војислав Станимировић (2019), „Упоредна правна традиција“, Београд: Универзитет у Београду - Правни факултет|last=|first=|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=стр. - 89.}}</ref> Други део поступка је био тајан. У њему се доносила пресуда. Фараон је ту проглашавао пресуду које је донело судско веће. Није постојала апелација, али је постојало помиловање за осуђенике на смрт.<ref>{{Cite book|title=Сима Аврамовић, Војислав Станимировић (2019), „Упоредна правна традиција“, Београд: Универзитет у Београду - Правни факултет|last=|first=|publisher=|year=|isbn=|location=|pages=стр. - 89.}}</ref>
|