Милош Грабовачки — разлика између измена

м
Грабовачки је прво био учитељ, па трговац, и на крају штампар земунски. Дошао је у Земун 1854. године и ту је отворио бакалницу радњу. Штампачки занат је изучио у Земуну, и затим је штампао књиге, листове, брошуре, календаре. Иако је био поштен и пожртвован издавач, та "јефтина издања" нису била много на цени. Сматран је од стране неких Срба интелектуалаца, за "фанатизованог" борца. Часопис "Стражилово" га је на својим странама јавно ниподаштавао. Цео свој живот је посветио српској мисли, а његова књижара у Земуну је било стециште Срба патриота. Борио се одлучно и неуморно против свих недаћа које су задесиле Србе, због чега је прозван '''Србин'''. Био је противник режима Милана Обреновића, и "имао посла" са аустроугарским. Србинови "Записници" број 39. били су 1889. године заплењени, и у српској полицији задржани 62 дана.<ref>"Мале новине", Београд 1889.</ref>Његов рад за национално ослобођење донео је међутим велику трагедију његовој породици. Годинама је тамновао Милош, а и његова вољена супруга Јелена (која је и умрла у затвору 1918.). Ништа боље није прошла ни њихова јединица кћерка Ирина; била је затварана "због велеиздаје". Аустријанци окупаторски војници су је 1915. године ухапсили док је била у избеглиштву у Крушевцу, и држали утамничену до 1918. године. Ирена је остала неудата, а између два светска рата (1930—1938) бити управитељица Дечјег дома Краљице Марије у Земуну.<ref>"Правда", Београд 1933.</ref>
 
Милош Грабовачки је био храбар, пожртвован, поуздан човек - патриота, и код њега су се склањали многи прогоњени Срби. Давао је тако уточиште (у Земуну) српској [[Наталија Обреновић|краљици Наталији]], Николи Пашићу, Светозару Милетићу, Пери Тодоровићу и другима. Милош иако ниска раста био је јуначан, као велики пријатељ и поштовалац посећивао је краљицу Наталију Обреновић; када су је хтели протерати први пут, он је био међу онима који су растерали полицију. Био је и велики пријатељ [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]], и одштампао му је више књига и брошура у својој земунској штампарији.
 
Његовом заслугом се од 1868. године изводе позоришне представе у Земуну. Он је организовао ђачку позоришну дружину, био њен председника, и која је исте1869. године одржала пет представа.<ref>"Земунски гласник", Земун 19. октобра 1869.</ref> Трговац Грабовачки је 1869. године приложио за сиромашне ученике земунске реалке 10 ф.<ref>"Земунски гласник", Земун 1869.</ref> Било је то од прихода ђачке "добровољне позоришне дружине", чији је он био председник тада. Исте, 1869. године приложник је у корист "Српског народног позоришта". Милош је 1879. године био један од скупљача претплате за књигу Драгутина Посниковића: "Животи врсних Срба, млађега нараштаја". Књижар из Земуна, Милош је 1881. године поклонио 24 књижице са насловом "Не сведочи лажно на ближњега". Дар је уручен ученицима 4. разреда мушке основне школе у Пироту.<ref>"Просветни гласник", Београд 1881.</ref>
 
Од 1876. године Милош је држао властиту штампарију,<ref>"Србадија", Нови Сад 1881.</ref> са којом ће остварити дугу културно-националну мисију. Сваки од наслова ће имати више издања, а он ће их распростирати по народу. Јавља се Грабовачки 1876. године као издавач дечјег листа "Дечји пријатељ". Издао је ''Србин'', у јесен 1889. године књигу Петра Деспотовића "Занат је златан". Било је то ново издање; прво је издао Грабовачки још 1871. године у Београду.
27.345

измена