Милош Грабовачки — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 2:
 
== Биографија ==
Грабовачки је био трговац, и на крају штампар и издавач земунски. Дошао је са 10 година из родне Инђије, у Земун 1854. године, и ту је касније отворио бакалницу радњу. Штампарки занат је као млад изучио у Земуну, и затим је отворио издавачку књижару и штампарију. Штампао је деценијама књиге, листове, брошуре, календаре. Покренуо је 1869. године и пуних 10 година издавао календар "Србин", који је на корици имао српски грб. Иако је био поштен и пожртвован издавач, та "јефтина издања" нису била много на цени. Сматран је од стране неких Срба интелектуалаца, за "фанатизованог" борца. Часопис "Стражилово" га је на својим странама јавно ниподаштавао. Цео свој живот је посветио српској мисли, а његова књижара у Земуну је било стециште Срба патриота. Борио се одлучно и неуморно против свих недаћа које су задесиле Србе, због чега је прозван '''Србин'''. Био је противник режима Милана Обреновића, и "имао посла" са аустроугарским. Покренуо је 1876. године лист "Бомбу" и месечно издавао ''листиће''. Србинови "Записници" број 39. били су 1889. године заплењени, и у српској полицији задржани 62 дана.<ref>"Мале новине", Београд 1889.</ref>
 
Милош Грабовачки је био ожењен Банаћанком, Јеленом Лонгиновић, кћерком проте Симе Лонгиновића пароха Српског Итебеја. Обоје су били активни учесници Омладинског покрета међу Србима у Војводини. [[Јован Јовановић Змај]] тада панчевачки лекар је био "наводаџија" јер је спојио свог најбољег пријатеља Милоша и пријатељицу - сарадницу Јелену младу учитељицу. Јелена је писала чланке за Змајев хумористички лист ''[[Жижа (лист)|Жижа]]'' у Панчеву; Милош је био претплатник. Како је својим писањем привукла пажњу Милошеву, он је почео да се са њом дописује; три године је преписка у оба смера ишла преко Змаја, а "Драги Србин" и "Драга Српкиња" (како су се у преписци ословљавали) се нису лично познавали. До сусрета и веридбе је дошло 1871. године на Крстовдан, а венчали су на празник Св. Петке.<ref>"Правда", Београд 8. април 1939.</ref>
 
Грабовачки је био трговац, и на крају штампар и издавач земунски. Дошао је са 10 година из родне Инђије, у Земун 1854. године, и ту је касније отворио бакалницу радњу. Штампарки занат је као млад изучио у Земуну, и затим је отворио издавачку књижару и штампарију. Штампао је деценијама књиге, листове, брошуре, календаре. Покренуо је 1869. године и пуних 10 година издавао календар "Србин", који је на корици имао српски грб. Иако је био поштен и пожртвован издавач, та "јефтина издања" нису била много на цени. Сматран је од стране неких Срба интелектуалаца, за "фанатизованог" борца. Часопис "Стражилово" га је на својим странама јавно ниподаштавао. Цео свој живот је посветио српској мисли, а његова књижара у Земуну је било стециште Срба патриота. Борио се одлучно и неуморно против свих недаћа које су задесиле Србе, због чега је прозван '''Србин'''. Био је противник режима Милана Обреновића, и "имао посла" са аустроугарским. Покренуо је 1876. године лист "Бомбу" и месечно издавао ''листиће''. Србинови "Записници" број 39. били су 1889. године заплењени, и у српској полицији задржани 62 дана.<ref>"Мале новине", Београд 1889.</ref> Његов рад за национално ослобођење донео је међутим велику трагедију његовој породици. Годинама је тамновао Милош, а и његова вољена супруга Јелена (која је и умрла у затвору 1918.). Аустроугари су 1914. године на почетку рата интернирали Милоша у војни затвор Коморан, и ту је цео рат провео. Ништа боље није прошла ни њихова јединица кћерка Ирина; била је затварана "због велеиздаје". Аустријанци окупаторски војници су је 1915. године ухапсили док је била у избеглиштву у Крушевцу, и држали утамничену (са оцем) до 1918. године. Ирена је остала неудата, а између два светска рата (1930—1938) бити управитељица Дечјег дома Краљице Марије у Земуну.<ref>"Правда", Београд 1933.</ref> Његов син Душан умро је прерано још 1886. године.
 
Милош Грабовачки је био храбар, пожртвован, поуздан човек - патриота, и код њега у кући су се склањали многи прогоњени Срби. Давао је тако уточиште (у Земуну) српској [[Наталија Обреновић|краљици Наталији]], Николи Пашићу, Светозару Милетићу, Пери Тодоровићу и другима. Милош иако ниска раста био је јуначан, као велики пријатељ и поштовалац посећивао је краљицу Наталију Обреновић; када су је хтели протерати први пут, он је био међу онима који су растерали полицију. Био је и велики пријатељ [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]], и одштампао му је више књига и брошура у својој земунској штампарији.