Милош Грабовачки — разлика између измена

Грабовачки је био прво трговац, па затим штампар и издавач земунски. Дошао је са 10 година из родне Инђије, у Земун 1854. године, да изучава занат. Ту је касније (1867) отворио бакалницу радњу, па књижару. Штампарски занат је као млад изучио у Земуну, и затим је отворио издавачку књижару и штампарију. Штампао је деценијама књиге, листове, брошуре, календаре, разгледнице, летке и остало. Издавао је књиге које су штампане у Новом Саду, Београду и Земуну. Покренуо је 1869. године и пуних 10 година издавао свој календар "Србин",<ref>"Земунски гласник", Земун 12. октобра 1869.</ref> који је на корици имао српски грб. Иако је био поштен и пожртвован издавач, та "јефтина издања" нису била много на цени. Сматран је од стране неких Срба интелектуалаца, за "фанатизованог" борца. Часопис "Стражилово" га је на својим странама јавно ниподаштавао.<ref>"Страђилово", Нови Сад 15. јануар 1887.</ref> Цео свој живот је посветио српској мисли, а његова књижара у Земуну је било стециште Срба патриота. Борио се одлучно и неуморно против свих недаћа које су задесиле Србе, због чега је прозван '''Србин'''. Био је противник режима Милана Обреновића, и "имао посла" са аустроугарским. Покренуо је 1. маја 1876. године лист "Бомбу"<ref>"Земљак", Задар 10. мај 1876.</ref> и месечно издавао ''листиће''. Србинови "Записници" број 39. били су 1889. године заплењени, и у српској полицији задржани 62 дана.<ref>"Мале новине", Београд 1889.</ref>

Милош Грабовачки је био храбар, пожртвован, поуздан човек - патриота, и код њега у кући су се склањали многи прогоњени Срби. Давао је тако уточиште (у Земуну) српској [[Наталија Обреновић|краљици Наталији]], Николи Пашићу, Светозару Милетићу, Пери Тодоровићу и другима. Био је он 1881. године присталица др Јована Суботића, кандидата за српски црквено-народни сабор. Милош иако ниска раста био је јуначан, као велики пријатељ и поштовалац посећивао је често краљицу Наталију Обреновић; када су је хтели протерати први пут, он је био међу онима који су растерали полицију. Радио је увек против режима српског краља Милана Обреновића. Био је и велики пријатељ [[Васа Пелагић|Васе Пелагића]], и одштампао му је више књига и брошура у својој земунској штампарији.

Његовом заслугом се од 1868. године изводе позоришне представе у Земуну. ОнОрганизовао је организовао ђачку позоришну дружину и која је 1869. године одржала пет представа.<ref>"Земунски гласник", Земун 19. октобра 1869.</ref> Трговац Грабовачки је 1869. године приложио за сиромашне ученике земунске реалке 10 ф.<ref>"Земунски гласник", Земун 1869.</ref> Било је то од прихода ђачке "добровољне позоришне дружине", чији је он био председник тада. Исте, 1869. године приложник је у корист "Српског народног позоришта". Био је он и редовни члан "Друштва за српско народно позориште" у Новом Саду.<ref>"Позориште", Нови Сад 10.јун 1889.</ref> Милош је 1879. године био један од скупљача претплате за књигу Драгутина Посниковића: "Животи врсних Срба, млађега нараштаја". Књижар из Земуна, Милошне јежали ни новца ни труда; 1881. године поклонио је 24 књижице са насловом "Не сведочи лажно на ближњега". Дар је уручен ученицима 4. разреда мушке основне школе у Пироту.<ref>"Просветни гласник", Београд 1881.</ref>

Милош Грабовачки стари "штампар из Земуна" је 1930. године одликован Орденом југословенске круне 4. реда.<ref>"Време", Београд 1930.</ref> Било је то због његовог вишедеценијског родољубивог рада, као књижара и штампара. Умро је Милош 1. новембра 1930. године у Земуну, у сиротишту (којим је руководила кћерка), а сахранила га је кћерка Ирина на градском гробљу.<ref>"Време", Београд 2. новембар 1930.</ref>