Никола Алексић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мењам положај слике |
м вики линк |
||
Ред 23:
Потиче из занатлијске породице у Старом Бечеју. Син је Ане и Јована Алексића бечејског кројача. Родитеље је рано изгубио па га је ишколовао старији брат Алекса, учитељ у Ђурђеву. Брат га је уочивши његов таленат за сликарство одвео у Нови Сад. Сликање је почео да учи у атељеу [[Арсен Теодоровић|Арсена Теодоровића]] у [[Нови Сад|Новом Саду]] (до [[1826]].).
Када је умро мајстор Арса, он се још две године мучио са ситним поруџбинама. Решен да живи од сликања, одлази 1828. године у [[Беч]], и студира на Академији до [[1830]]. године. Почиње у класи [[Антика|антике]], а наставља [[историјско сликарство]]. Путује у [[Италија|Италију]], где остаје три године упознајући уметност [[Хришћанска назаренска заједница|назарена]], живећи од израде портрета. Копирао је старе мајсторе по галеријама и сликао портрете [[Аустрија|аустријских]] [[официр]]а српског порекла. После Италије [[1834]]. године борави у Новом Саду, а затим у [[Сремски Карловци|Сремским
Након три године бављења у Кнежевини Србији, где је радио портрете, мамио га је завичај. Године [[1837]]. настањује се у [[Кикинда|Кикинди]] где отвара радионицу, да би [[1840]]. године прешао у [[Темишвар]], па у [[Арад]] где остаје до краја живота, због родбине. У Темишвару се оженио са Маријом Станкић из Вероне.<ref>"Гласник Историјског друштва у Новом Саду", Нови Сад 1936.</ref> Николини наследници, син [[Душан Алексић|Душан]] и унук [[Стеван Алексић|Стеван]] такође су били познати сликари и иконописци<ref>"Политика", Београд 1937. године</ref>.
== Радови ==
[[Датотека:Портрети Николе Алексића у Народном музеју у Кикинди.jpg|десно|мини|
Био је плодан сликар. Радио је углавном иконе, зидне слике и [[портрет]]е. Насликао је:
: [[1837]]. зидне слике и неколико икона у [[Мол (Ада)|Молу]]
| |||