Цивилизација Инка — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Уклоњене некоректне референце |
||
Ред 1:
{{Без инлајн референци}}
'''Инке''' су били архитекте једне од главних цивилизација, пре [[Кристифор Колумбо|Колумба]]
Термин ''Инка'' се углавном користи као именица, најчешће у множини (''Инка''), али и као придев за описивање разних манифестација овог народа (на пример, користећи изразе као што су ''Инка архитектуре'', ''религије'', ''Инка писање''). Комплекс културних и образовних активности дотичне заједнице обично се назива ''цивилизација Инка'', али није неуобичајено да се термин ''Инка'' користи у ширем смислу за њихову културу.
Линија 6 ⟶ 7:
=== Порекло ===
Научници из предколумбијске историје увек су се питали да ли су Инке биле лозе или су стигле у данашњи [[Перу]]
=== Морфолошки тестови ===
[[Вилијам Х. Прескот]] је већ у свом монументалном " ''[[Освајању Перуа]]'' " поменуо је разлике пронађене између [[Лубањске Инке|лубањских Инка]] и оних обичних Перуанаца. Његова примедба је произашла из читања " ''[[Американ Краниа]]'' ", рад његов земљак [[Семјуел Џорџ Мортон]], излаза у [[Филаделфија|Филаделфији]]
Његова запажања су дуго будила уверење да су Инке припадале етничкој групи ван Анда, али савремени истраживачи су се успротивили неким врло продорним разматрањима. Према њима, Мортоново је истраживање спроведено на премало артефаката да би их прихватили као уопштене закључке. Поред тога, амерички професор није узео у обзир праксе деформације лобање, раширене у Перуу у то време, које су се разликовале између етничке и етничке припадности са импресивним резултатима.
Линија 18 ⟶ 19:
Мумије владара, међутим, уништене су, иако из тадашњих хроника знамо да је петеро њих, три суверена и два њихова сабора, сахрањено у јарку болнице Сант'Андреа из [[Лима|Лиме]]. Ако ће проналазак ових остатака омогућити реконструкцију генетског кода Инка, претраге се могу обавити, али постоји и друга могућност.
Последњи Инков владар, [[Тупак Амару II|Тупак Амару]], био је обезглављен у колонијалном [[Куско|Куску]]
==== Тајни језик Инка ====
Линија 45 ⟶ 46:
==== Митови о пореклу ====
Сећање на људску миграцију из [[Средња Америка|Централне Америке]]
Случај мита који је [[Анељо Олива]] ''изнео'' у својој " ''[[Хисториа дел реино и провинциас Перу]]'' " је различит. Ова прича такође има перуанску обалу као позадину, али на крају је повезана са рођењем Инка. Према Оливиним информаторима, први становници Перуа стигли би са севера, а чвориште би било стационирано на врху Сант'Елене који предвиђа Гвајакијски залив за морнаре који долазе са Панамских прегиба . Њихов [[краљ Тумбе]] неуспешно је промовисао неке експедиције на југ и оставио краљевство двојици синова, Куитумбеу и Отоии, који су се убрзо нашли у нескладу. Куитумбе је напустио земљу са бројним верницима и стигао до данашњег града Тумбес, да оснујете своје краљевство. Уместо тога, Отоја је остао у месту порекла, али се препустио злобном и опаком животу, што је њему и његовим поданицима натерало пословичну казну. Њихову земљу захватила је раса дивова која је уништила сиромашне ''Индијанце'' . Дивови су коначно истребили младог и летећег бога који их је све пуцао одозго млазним паљбама, али било је прекасно за Отоја, који је умро у затвору, као и за његове десетковане и распршене људе.
Линија 57 ⟶ 58:
Манко се није молио да напусти острво. Његово рођење праћено је добрим знацима и очекивало се да ће га људи водити према благостању, тако да су сви радо прихватили његов позив да их прате на копну. Стартери су подељени у три групе, свака на флотилу кануа. Две од тих група упутиле су се на југ и, иако су се сложиле да имају своје вести, нико о њима није ништа знао.
Друга група, са Манком на челу, уморна од невоља које су се догађале на мору, уништила је кану и попела се на [[Анди|Анде]]
Иако нису разумели разлог, његови другови су подржали ову верзију када су их домаћи испитивали са сумњом. Сумња се претворила у неверицу, када је био познат разлог њиховог доласка, али они су били остављени да лутају, чак и ако их се погледа.
Линија 176 ⟶ 177:
, такође понекад назива и ''Девице'' Сунца ( ''Гуаман Пома де Аиала'' )
Поштивање које су Инке изразиле према традицији освојених људи довело их је до прихватања у приморским регионима постојање жена „ ''курака'' “, јасног симбола претходне матријархије. [[Франсиско Пизаро|Франциско Пизаро]]
Породица је, осим у племићким класама, била строго моногамна и обичне жене, након што су се удале, дале су све од себе како би помогле мушкарцима у обрађивању поља, да задрже животиње, да ткају одећу и, пре свега, да одгајати бројну децу.
Линија 395 ⟶ 396:
Лек Инка углавном користио магијске процеса, међутим, био знатно напредовала у терапији стицањем напредног знања у оба хируршки или фармаколошки.
Хирургија је укључивала ампутацију компромитованих удова и трепанацију лобање. Отварање лобање је понекад имало за сврху ослобађање узнемирујућих духова, али се такође практиковало излечење бројних рана које су ратници уносили у битци. Претпоставља се да је потребна анестезија добијена мешањем коке са моћном алкалијом да би се добио [[кокаин]]
У фармаколошком пољу преваленција ових лекова била је биљног порекла. Кока је заузимала најважније место и користила се, жваћући се у лишћу или као декоција, против пролива, колика и чирева, али су били познати и други једнако корисни производи. Инке су користиле као ''средство за чишћење'' коријен „ ''хуаканка'' “ или плод „ ''моље'' “, ружичастог производа сличног ''паприци, за зацељивање'' рана користиле су зелено лишће кукуруза и смањиле температуру декоције од [[Цикорија|цикорије]]
Лишће коке, међутим, такође су користили за смањивање глади и бола. Недавна истраживања Севбалака и Ван Дер Вика, научника са ''Универзитета Ерасмус и Медицинског центра'', показала су да супротно увреженом мишљењу, Инке не зависе од коке.
Линија 412 ⟶ 413:
, такође понекад назива и [[Муми Хуанита]] (или Сархита) недавно пронађена у Перуу на глечеру планине ''[[Ампато]]''. То је девојка приближне старости од 14 година жртвована божанству планине око 1450. године, у време Инка [[Пахакутека]].
Систем сахране Инка варирао је од округа до округа, али свугде је одговарао на свест о [[Zagrobni život|загробном животу]]
Посмртни остаци мртвих, звани " ''малки'' ", сматрани су ''хуаком'' и као такви су почашћени. Веровало се да дух мртвих, нека врста астралног двојника, наставља да живи поред тела и да се обезбеди угодно постојање, водило се рачуна о очувању леша од распадања . У ту сврху примењене су посебне методе сахране. Дуж обале, где је сува и суха клима омогућавала очување тела, јама је ископана у облик боце и затворила покојника који је седео у положају [[фетус]]а. [[Пећина|Пећине]]
Инке су такође вежбале мумификацију најистакнутијих ликова. [[Мумија|Мумије]] су биле опремљене великим избором предмета који би били корисни у загробном животу, а користили су се и у разним ритуалима или прославама. Уопштено, тиело покојника, умотано је у памучну тканину и направљено да седи уз усправна леђа. Не само да су мумифицирали најбогатије, већ су оставили да осуше тела, а затим су их држали код куће и правили их.
Линија 428 ⟶ 429:
Процењује се да су Инке узгајале око седамдесет врста пољопривредних производа. Главни су били: шећерна трска, кромпир, слатки кромпир, кукуруз, чили, памук, парадајз, кикирики, јестиви корен зван ''гуска'' и житарице познате као ''[[квиноја]]'' .
Инке су узгајале пољопривредне производе на сувљим пацифичким обалама, високо у [[Анди|Андском]] горју и доле у [[Амазонија|Амазонској]] прашуми. У планинском окружју Анда, они су широко користили терасаста поља која им нису омогућила само експлоатацију минералног планинског тла, када су га остале популације морале оставити у мировању, већ су искористиле и микроклиму повољну за узгој великог броја производа током целе године. Пољопривредни алат састојао се углавном од једноставних штапова за копање. Инке су такође узгајале [[Лама
Пут систем Инка је био један од кључева за успех [[Пољопривреда|пољопривреде]]
Исхрана уобичајене класе била је базирана на житарицама, углавном кукурузу, али је била обогаћена и кромпиром или другим гомољем. Месо ретко виђено у Индској кантини као заморче или рибе, као и производи од дивљачи. Према проценама [[Луј Баудин|Луја Баудина]] ( ''Перу Инка'' ), дневне калорије су достигле 3.400 само у посебно повољним периодима.
| |||