[[Грчка краљевска породица]] је директно проистекла из краљевске куће [[Шлезвиг-Холштајн-Сондербург-Гликсбург]] (нем. ''Schleswig-Holstein-Sonderburg-Glücksburg''). Први владар на грчком трону из ове породице био је дански принц '''Краљ Ђорђе I ГрчкиВилијем''', дански принц, син данског краља [[Кристијан IX Дански|Кристијана IX]]. Приликом ступања у престол грчких монарха, прекрштен у православно име '''Ђорђе I'''. Његова супруга била је велика кнегиња [[Олга Константиновна]] (1851—1926) нећака руског цара [[Александар II Романов|Александра II Романова]]. Венчали су се [[1867]]. године и са њом је имао седморо деце. Као велики путник, настојао је да искористи своје разгранате везе са владарским породицама Европе како би допринео остварењу грчких дипломатских циљева. После политичких спорова, Ђорђе је 1875. године прихватио начело да убудуће мандат за образовање владе поверава само политичарима који уживају "јасно изражену" подршку већине посланика (''дедиломени''), што је довело до веће стабилности у политичком животу. Ђорђе је успео да превазиђе противдинастичко расположење које је избило на видело после грчког пораза у рату са Турском 1897. године и одговорио је са пуно слуха на захтеве изражене у време [[Гудијски удар|Гудијског удара 1909.]] године за смањивање принчева краљевске куће са високих положаја. Марта 1913. године, док је боравио у посети [[Солун]]у, који је тек недавно ушао у састав грчке државе, убио га је један лудак.<ref name="Клог">{{cite book |last=Клог |first=Ричард |title=Историја Грчке новог доба |year=2000 |location=Београд}}</ref>
