Квентин Масејс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE
Ред 1:
'''Квентин Масејс''' ({{јез-хол|Quentin Massys}}) (рођен 1465/66 у [[Левен]]у, [[Брабант]], данас [[Белгија]] — умро 1530. у [[Антверпен]]у), био је фламански ренесансни [[сликарство|сликар]], један од најважнијих сликара школе из Антверпена. Масејс је прво завршио ковачки занат у свом родном Левену, да би, по једној легенди, учио сликарство након што се заљубио у ћерку једног сликара. Године 1491. одеселио се у Антверпен гдје је убрзо примљен у Удружење сликара Антверпена.<ref>{{cite web |title=Quentin Matsys |url=https://artsandculture.google.com/entity/quentin-matsys/m0mf02 |website=Google Arts & Culture |access-date=28. 1. 2021}}{{en}}</ref><ref>{{cite web |title=Quentin Massys Flemish artist |url=https://www.britannica.com/biography/Quentin-Massys |website=Britannica |access-date=28. 1. 2021}}{{en}}</ref>
[[Слика:Quentin Massys 001.jpg|мини|''Мијењач новца и његова жена'' (1514)<br> Уље на платну, 71 x 68 cm<br>[[Лувр]], Париз.]]
У Масејсова најранија дјела спадају двије слике Богородице са дјететом. Његове најцијењеније слике су два велика триптиха, ''Свето краљевство'' или Олтар св. Ане, за олтар цркве Сен Питер у Левену рађене у периоду од 1507 до 1509. године; и ''Сахрањивање Господа'', од 1508 до 1511. године. У оба дјела присутна су снажна вјерска осјећања и прецизност у изради детаља. Масејсова тенденција да истакне свој индивидуални израз очигледна је у сликама као што су ''Старац и куртизана'' и ''Мијењач новца и његова жена''. Друга два дјела, ''Христ Спаситељ'' и ''Богородица у молитви'', одликује спокојност и достојанство. Пејзажи са позадина његових слика су у стилу једног од његових савременика, фламанског умјетника Јоакима Патинира. За пејзаж из позадине Масејсове слике ''Распеће'' се вјерује да је настао управо из руке Патинира.<ref>{{cite web |title=Quentin Massys |url=https://www.nga.gov/collection/artist-info.1690.html |website=National Gallery of Art |access-date=28. 1. 2021}}{{en}}</ref>
 
== Референце ==