Јулије Непот — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
#1Lib1Ref #1Lib1RefCEE |
||
Ред 28:
Јулије Непот је био сестрић чувеног западноримског војсковође [[Марцелин (војсковођа)|Марцелина]] који је од [[454]]. практично био независни господар провинције Далмације. Марцелин је од [[465]]. признавао власт [[византијско царство|источноримског]] цара [[Лав I (византијски цар)|Лава I]] пошто је био у сукобу са војсковођом [[Рицимер]]ом, најмоћнијим појединцем у [[Италија|Италији]], преосталом остатку Западноримског царства. Непот је вероватно у овом периоду оженио једну од Лавових нећака и тиме се повезао са [[Лавова династија|Лавовом династијом]]. Када је Марцелин убијен на [[Сицилија|Сицилији]] [[468]]. Јулије Непот је наследио власт над Далмацијом. [[Константинопољ|Цариградски]] двор му је доделио новостворену титулу врховног заповедника војске у Далмацији (''-{magister militum Dalmatiae}-'') и 474. ''патриција''.<ref>{{cite web |title=Julius Nepos |url=https://www.livius.org/articles/person/julius-nepos/ |website=Livius |access-date=31. 1. 2021}}{{en}}</ref>
У Италији је западноримски трон попуњаван или по вољи Рицимера или цара Лава, понекад и уз њихову међусобну сарадњу. Рицимер је међутим умро [[472]]. и његову улогу је преузео његов сестрић [[Гундобад]], [[Бургунди|бургундски]] принц који је на престо довео [[Глицерије|Глицерија]]. Међутим, најкасније почетком 474. Гундобад је напустио Италију како би се умешао у борбе око бургундске круне, тако да је Глицерије остао без најјачег ослонца. Пошто Лав I није признао Гундобадовог штићеника за свог колегу одобрио је Непоту да крене у Италију и свргне Глицерија. Непот је у пролеће испловио из своје резиденције у Салони (околина данашњег [[Сплит]]а) убрзо се нашао у [[Рим]]у где је Глицерије принуђен да се повуче са власти и прихвати место [[епископ]]а далеке Салоне.<ref>{{cite web |title=Julius Nepos |url=https://dbpedia.org/page/Julius_Nepos |website=DBpedia |access-date=31. 1. 2021}}{{en}}</ref>
О Непотовој владавини у Италији не зна се много сем да је ковао и новац са ликовима источноримских царева [[Лав II (византијски цар)|Лава II]] и [[Зенон (цар)|Зенона]] чиме је истицано јединство [[Римско царство|Римског царства]]. Новац са Непотовим ликом кован је и у римским енклавама у Галији у [[Арл]]у, старој царској резиденцији, и у северној [[Галија|Галији]] којом је из Соасона управљао војсковођа [[Сијагрије]]. У централној Галији, у области Оверња, Непот је за новог заповедника војске поставио Екдикија, сина некадашњег цара [[Авит]]а. Сама област и његово средиште, утврђени [[Клермон Феран]] били су под сталним нападима [[Визиготи|визиготског]] краља [[Еурих]]а, док су их Екдикије и његов зет епископ [[Сидоније Аполинар]] упорно бранили. На њихово запрепашћење, Непот је 475. склопио мир са Еурихом и препустио му централну Галију у замену за [[средоземно море|медитеранску]] обалу данашње [[Прованса|Провансе]]. У самој Италији, Непот је као источњак био непопуларан код римских сенатора, а поред тога није могао да спречи пиратске походе [[Вандали|вандалског]] краља [[Гејсерих]]а који је владао северном [[Африка (провинција)|Африком]] и острвима западног Средоземља. Друга велика грешка Јулија Непота била је именовање [[Флавије Орест|Флавија Ореста]] на место врховног команданта римске војске у Италији ([[magister militum]]). Орест је иницирао побуну војске и 28. августа 475. натерао Непота да побегне из царске резиденције у [[Равена|Равени]] у Далмацију.<ref>{{cite web |title=Nepos, Julius |url=https://www.encyclopedia.com/reference/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/nepos-julius |website=Encyclopedia |access-date=31. 1. 2021}}{{en}}</ref>
| |||