Интеракције гена — разлика између измена

нема резимеа измене
Гени смештени на различитим паровима хромозомима називају се неалелни гени и они могу бити у међусобној интеракцији која за резултат има одрђени фенотип. Многе особине су резултат интеракција два или више таквих гена. Значи, осим што нека особина зависи од интеракције алела једног гена она зависи и од интеракције тих алела са алелима неких других гена.
Интеракције алела различитих гена могу бити :
*[[комплементарност]],
*[[епистаза]] и
*[[адитивност]].
 
===Комплементарност (сарадња међу генима)===
===Епистаза (инхибиторно дејство гена)===
 
Када један ген кочи (инхибира) дејство другог неалелног гена онда се таква интеракција назива епистаза. Врло редак ген, односно његов рецесиван алел хh, када се нађе у хомозиготном стању (ххhh), кочи стварање антигена А и БB у крви човека. Тада се не испољавају [[крвна група|крвне групе]] А, БB и АБАB јер, иако особе имају алеле А или БB (или оба), је њихово дејство инхибирано овим рецесивним геном хh. Тако нпр. иако особа има генотип ААххААhh она неће имати крвну групу А јер је алел А инхибиран. Особа ће тада имати О крвну групу.
*Боја перја кокошака контролисана је помоћу два гена Ц и И. Ген Ц омогућује стварање пигмента који даје боју перју, а ген И (доминантан алел) инхибира његово дејство па је тада перје бело. Рецесиван алел гена ц је нефункционалан (пигмент се не ствара) па је перје беле боје. Ако се у П генерацији укрсте две јединке белог перја од којих је једна генотипа ЦЦИИ, а друга генотипа цции у Ф1 генерацији се добијају све беле кокошке. Јединке Ф1 генерације су хетерозиготи за оба гена – ЦцИи па иако имају ген Ц пигмент се не ствара јер је инхибиран геном И. У Ф2 генерацији долази до појаве два фенотипа – бело и обојено перје у односу 13 : 3. Само генотип Ц-ии, који се јавља у 3/16, даје обојено перје. Сви остали генотипови (Ц-И-, ццИ и цции) одређују бело перје – види схему укрштања :
 
Боја перја кокошака контролисана је помоћу два гена C и I. Ген C омогућује стварање пигмента који даје боју перју, а ген I (доминантан алел) инхибира његово дејство па је тада перје бело. Рецесиван алел гена c је нефункционалан (пигмент се не ствара) па је перје беле боје.
П : ЦЦ ИИ * цц ии
беле беле
 
Ако се у P генерацији укрсте две јединке белог перја од којих је једна генотипа CCII, а друга генотипа ccii у F1 генерацији се добијају све беле кокошке. Јединке F1 генерације су хетерозиготи за оба гена – CcIi па иако имају ген C пигмент се не ствара јер је инхибиран геном I.
Ф1: Цц Ии * Цц Ии
беле беле
 
У F2 генерацији долази до појаве два фенотипа – бело и обојено перје у односу 13 : 3. Само генотип C-ii, који се јавља у 3/16, даје обојено перје. Сви остали генотипови (C-I-, ccI- и ccii) одређују бело перје – види схему укрштања :
Ф2: Ц- И-(9) , Ц- ии(3), цц ии(1) , цц И-(3)
 
'''P: CCII x ccii (беле x беле)
б е л е 13 обојене 3
 
'''F1: CcIi x CcIi''' (беле x беле)
 
Ф2'''F2: ЦC- ИI- (9) , ЦC- ииii (3), ццccii ии(1) , цц ИccI- (3)'''
 
'''б е л е > 13 : обојене > 3'''