Википедија

Бранко Ђоновић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Решавање вишезначних одредница помоћу бота: ЦК - Changed link(s) to Централни комитет
Ред 17:
На позив једног даљег рођака, дошао је у [[Београд]], да код њега служи и да се школује. После четвртог разреда гимназије пошао је на графички занат и посто је машинист. Као добар познавалац посла и перспективан радник, [[1937]]. године послат је на специјализацију у [[Немачка|Немачку]].
 
Кад је, јуна [[1941]]. године организована нова штампарија [[Централни комитет|ЦК]] [[КПЈ]], Ђоновић је, по одобрењу партије, набавио штампарску машину и аутомобилом је пребацио из [[Земун]]а у [[Београд]], на Бањички венац, где се завршавао рад на згради у којој је требало сместити штампарију. Када му је [[Светозар Вукмановић Темпо]] понудио да ради у штампарији, Бранко је прихватио и предложио да с њим ради и словослагач [[Слободан Јовић]]. Нешто касније, на рад у штампарију су дошле и две другарице, а повремено је долазио и [[Ђорђе Андрејевић Кун]].
 
[[Илегална штампарија ЦК КПЈ у Београду|Илегална штампарија на Бањиком венцу]] је била у посебним везама с [[ЦК]] [[КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховним штабом НОВЈ]]. Њени чланови су морали да раде најодговорније и најризичније послове. Зграду су напуштали само кад су износили ствари, набављали материјал за рад и због одржавања веза с руководством.
 
У тајном скровишту зграде, Бранко и [[Слободан Јовић|Слободан]] су сами монтирали машине. Поред штампарске машине и потребног материјала, у складишту је био и радио-апарта, оружје и друго. Радило се изузетно брзо и пожртвовано. Цели систем доношења, одношења и предаје материјала, као и процес штампања, били су организовани по свим начелима илегалног рада [[КПЈ]] и изванредно технички вођени.
Ред 25:
Поред рада у штампарији Бранко је радио и друге послове. Излазио је у град да донеси материјал до штампарије, а када су полицијски препади постали саве чешћи и оштрији, наоружан пиштољем и бомбама, Бранко је по граду пратио другарице које су разносиле материјал.
 
Штампарија је радила од [[1. август]]а [[1941]]. до [[31. августа]] [[1943]]. године. У том периоду, у њој је штампано: пет бројева "Билтена Врховног штаба"; седам бројева "Гласа"; "Пролетер" за [[1942]]. године; брошура са збирком текстова из "[[Борба (новине)|Борбе]]", која је тада излазила на слободној територији; проглас [[ЦК]] [[КПЈ]] од [[7. новембра]] [[1942]]; прогласи ПК КПЈ за Србију од [[1. јул]]а и [[7. септембра]] [[1942]], марта и [[1. мај]]а [[1943]]. године; проглас [[ЦК]] [[СКОЈ]]-а од [[7. новембра]] [[1942]]; "Историја СКП(б)", "Основи [[Лењин]]изма", "Класа пролетеријата и партија пролетеријата" и други материјали, леци, радио-вести и друго. Све је рађено брзо, Било која вест из света, говор неког државника и друго штампани су најкасније за 24 часа. Београд је био засут лецима ове штампарије; књиге, брошуре, директиве, упутства и друго стизали су у све крајеве земље. Иако су полиција и [[Гестапо]], упорно трагали, вршили препаде на друге легалне штампарије, тражећи у њима илеглну штампарију, она је остала неоткривена све до краја рата.
 
Престала је да ради када су [[Немци]], [[31. август]]а [[1943]]. године, наредили да се у року од 3 дана иселе сви станари Бањичког венца 12 и суседних кућа, да би се у те зграде уселили њихови официри. Изнета је мала штампарска машина и нешто материјала, а друго је остало у складишту.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Бранко_Ђоновић”