2001: Одисеја у свемиру — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 28:
}}
 
'''''2001: Одисеја у свемиру''''' ({{јез-енгл|2001: A Space Odyssey}}) је филм режисера [[Стенли Кјубрик|Стенлија Кјубрика]] и књига писца [[Артур Ч. Кларк|Артура Кларка]]. Настали су у исто време, по мотивима једне од Кларкових раних прича „Стражар“ ({{јез-ен|Sentinel}}). Наслов филма је -{''2001: Space Odyssey''}-. Сценарио су заједно написали Кларк и Кјубрик, а Кларк је касније често причао да је ауторство оба дела заједничко. Кларк је у исто време писао роман ''[[2001: A Space Odyssey (novel)|2001: Одисеја у свемиру]]'', објављен убрзо након што је филм пуштен на приказивање у биоскопима. Филм прати путовање на [[Јупитер]] с [[рачунар]]ом [[ХАЛ 9000|ХАЛ-ом 9000]] након открића тајанственог црног монолита који утиче на људску еволуцију. Филм се бави темама [[Егзистенцијализам|егзистенцијализма]], [[Људска еволуција|људске еволуције]], технологије, [[Вештачка интелигенција|вештачке интелигенције]] и [[Ванземаљски живот|ванземаљског живота]]. Познат је по научно прецизном приказу свемирских летова, пионирским специјалним ефектима и двосмисленим снимцима. У филму су се користили звучни ефекти и минималан дијалог уместо традиционалних наративних техника; [[филмска музика]] састоји се од дела [[Класична музика|класичне музике]], као што су ''[[На лепом плавом Дунаву (Штраус)|На лепом плавом Дунаву]]'', [[Јохан Штраус млађи|Јохана Штрауса млађег]] и ''[[Тако је говорио Заратустра (Штраус старији)|Тако је говорио Заратустра]]'', [[Јохан Штраус Старији|Јохана Штрауса старијег]].
 
Финансирана и дистрибуирана од америчког студија [[Metro-Goldwyn-Mayer|Метро-Голдвин-Мејера]]<ref name="ChapmanCull2013">{{cite book|author1=James Chapman|author2=Nicholas J. Cull|title=Projecting Tomorrow: Science Fiction and Popular Cinema|url=http://books.google.com/books?id=0jEIHfOErcsC&pg=PA97|date=5. 2. 2013 |publisher = I.B.Tauris |isbn= 978-1-78076-410-8|pages=97–}}</ref><ref name="McAleer2013">{{cite book|first=Neil|last=McAleer|title=Sir Arthur C. Clarke: Odyssey of a Visionary: A Biography|url=http://books.google.com/books?id=pU8qAAAAQBAJ&pg=PT140|date=1. 4. 2013 |publisher= RosettaBooks|isbn=978-0-9848118-0-9|pages=140–}}</ref>, ''2001: Одисеја у свемиру'' снимљена је и монтирана готово у потпуности у Енглеској, користећи студијске објекте МГМ-а, који су били подружница британског МГМ-а и у [[Shepperton Studios|Шепертон студију]], углавном због доступности много веће звучне сцене него што је у то доба постојала у САД. Продукција је имала додатни уговор с Кјубриковом продуцентском кућом и водило се рачуна о томе да филм буде довољно британски како би се квалификовао за субвенције из фонда [[Eady Levy|Иди Леви]].<ref name="ChapmanCull2013"/>{{rp|98}} Након што је већ снимио два филма у Енглеској, Кјубрик је током снимања одлучио да се трајно настанити тамо.
 
Иако је у почетку доживела различите реакције критике и публике, ''Одисеја у свемиру'' стекла је култни статус и полако је доживела статус америчког филма с највећом зарадом током 1968. Номинована је за четири ''[[Оскар]]а'', а освојила је онај за [[Academy Award for Best Visual Effects|најбоље визуалне ефекте]]. Данас овај филм критичари и филмски ствараоци сматрају једним од највећих и најутицајнијих филмова икад снимљених. [[Конгресна библиотека]] га је 1991. прогласила „културно, историјски, и естетски значајним” и изабран је за чување у [[Национални филмски регистар|Националном филмском регистру]].<ref>{{cite web |url=http://www.loc.gov/film/registry_titles.php |title=National Film Registry |work=National Film Registry (National Film Preservation Board, Library of Congress) |accessdate=26. 11. 2011}}</ref><ref>{{Cite web |title=Complete National Film Registry Listing {{!}} Film Registry {{!}} National Film Preservation Board {{!}} Programs at the Library of Congress {{!}} Library of Congress|url=https://www.loc.gov/programs/national-film-preservation-board/film-registry/complete-national-film-registry-listing/|website=Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA|access-date=15 May 2020|archive-url=https://www.webcitation.org/6h22LQXhF?url=https://www.loc.gov/programs/national-film-preservation-board/film-registry/complete-national-film-registry-listing/|archive-date=25 April 2016|url-status=live}}</ref><ref>{{Cite web |title=U.S. FILM REGISTRY ADDS 25 'SIGNIFICANT' MOVIES |url=https://www.chicagotribune.com/news/ct-xpm-1991-09-26-9103130465-story.html |last=Kehr |first=Dave |website=chicagotribune.com |language=en-US|access-date=15 May 2020|archive-url=https://web.archive.org/web/20200617031520/https://www.chicagotribune.com/news/ct-xpm-1991-09-26-9103130465-story.html|archive-date=17 June 2020|url-status=live}}</ref> Према анкетама из 2002. и 2012. магазин -{''[[Sight & Sound]]''}- рангирао је ''2001: Одисеју у свемиру'' као шести од укупно 10 најбољих филмова свих времена; овај филм је такође поделио 2. место у анкети међу режисерима од стране истог магазина.<ref>{{cite web|title=Sight and Sound: Top Ten Poll 2002|publisher=British Film Institute|url=http://www.bfi.org.uk/sightandsound/topten/poll/critics.html|accessdate=15. 12. 2006|archiveurl=https://web.archive.org/web/20061216054527/http://www.bfi.org.uk/sightandsound/topten/poll/critics.html|archivedate=16. 12. 2006|url-status=live}}</ref><ref name="2012_poll">{{cite news|url=http://www.bbc.co.uk/news/entertainment-arts-19078948 |title=Vertigo is named 'greatest film of all time'|publisher=[[BBC News]] |accessdate=24. 8. 2012| date= 2. 8. 2012}}</ref> У 2010. години изабран је за највећи филм свих времена од стране магазина -{''[[Moving Arts Film Journal]]''}-.<ref>{{cite web| title= The Moving Arts Film Journal &#124; TMA's 100 Greatest Films of All Time &#124; web site| url= http://www.themovingarts.com/100-greatest-movies-of-all-time/| accessdate= 3. 2. 2011| archiveurl= https://web.archive.org/web/20110106083521/http://www.themovingarts.com/100-greatest-movies-of-all-time/| archivedate=6. 1. 2011| url-status= dead}}</ref> Године 1984. наставак филма режирао је [[Peter Hyams|Питер Хијамс]], а објављен је под називом ''[[2010 (филм)|2010: Година кад смо успоставили контакт]]''.
 
== Радња ==
{{упозорење-филм}}
Филм се састоји од четири чина од којих сваки, осим другог, садржи поднаслов.
 
=== Зора човека ===
Племе [[Јужни мајмун|Аустралопитекуса]] биљоједа у потрази је за храном у афричкој пустињи док им друштво праве тапири. Леопард убија једног члана племена, а друго племе човеколиких мајмуна долази и истерава их са извора воде. Поражени, проводе ноћ у малом каменом кратеру, а пробуди их необичан звук који допире из црног монолита који се одједанпут појавио испред њих. Прилазе му уз вриске и скакање, након чега га коначно пажљиво дотакну. Недуго затим, један од човеколиких мајмуна схвата како да искористи кост мртве животиње као оружје, па убрзо започињу са убијањем плена како би се прехранили. Поставши све способнији и упорнији, племе убрзо поврати контролу над извором воде од супарничког племена тако што убијају њиховог вођу. У знак тријумфа, вођа племена баца своје оружје у ваздух, а тај део филма се завршава познатим монтажерским резом...
 
=== ТМА-1 ===
...који нас одводи у Пан Амову свемирску летелицу која вози др Хејвуда Р. Флојда до свемирске станице у Земљиној орбити како би се на њој укрцао за пут до базе Клавијус. Након што је обавио видео позив са својом кћерком, он среће своју пријатељицу Елену, научницу из Совјетског Савеза и њеног колегу др Смислова који га испитују у вези „чудних ствари” које се наводно догађају на Клавијусу и о гласинама о тајанственој епидемији у бази. Флојд пристојно, али одрешито одбије да одговори на питања у вези епидемије уз тврдњу да он „не сме да прича о томе”.
 
У бази Клавијус, Флојд одржава састанак са особљем извињавајући се за лажну причу о епидемији, али наглашавајући важност тајанствености њиховог открића. Његова мисија је истраживање недавно пронађеног објекта − „Tycho Magnetic Anomaly One” (ТМА-1) − који је „намерно закопан” пре четири милиона година. Флојд и остали се након тога одвозе до објекта − црног монолита који је идентичан оном којег су сусрели човеколики мајмуни. Почињу да га проматрају и прегледају, након чега сниме заједничку фотографију испред њега. Док то раде, зачују високофреквентни радио сигнал који долази из монолита.
 
=== Мисија Јупитер ===
Осамнаест месеци касније, америчка свемирска летелица ''Дискавери 1'' налази се на путу према [[Јупитер]]у. На лету се налазе пилоти и научници др Дејвид Боуман и др Френк Пул, заједно са троје других научника који су у криогенској хибернацији. Велика већина операција летелице налази се под контролом главног бродског компјутера названог [[ХАЛ 9000]], којег остали чланови посаде зову „Хал”. Боуман и Пул гледају Хала и себе током давања интервјуа за емисију [[BBC|ББЦ]]-а у којем говоре о својој мисији, а током којег компјутер сам за себе каже да је „сигуран и неспособан за грешке”. Хал такође говори и о ентузијазму који осећа због мисије и како ужива у раду са људима. На водитељево питање да ли Хал поседује праве емоције, Боуман одговара да му се чини да поседује иако не зна праву истину.
 
Хал упита Боумана у вези необичне тајанствености и тајности које обавијају њихову мисију, али након тога прекида самог себе како би информисао астронаута о скорашњем квару на направи која контролише бродску главну антену. Након што су отишли по компоненту, астронаути не могу да пронађу ништа необично у вези са њом. Хал предлаже да поновно поставе направу тамо где је била и да причекају да се поквари како би тада лакше установили у чему је проблем. Kонтрола мисије се сложи са предлогом, али такође говори астронаутима да њихов рачунар које је идентичан ХАЛ-у 9000 сматра да Хал греши у предвиђању квара на направи. Kада га упитају о томе, Хал инсистира да је проблем, као и сви проблеми у ранијим серијама ХАЛ компјутера, у човеку. Забринути због Халовог понашања, Боуман и Пул улазе у малу капсулу како би разговарали тако да их компјутер не може чути. Обојица изражавају своју сумњу у вези Хала упркос савршеној поузданости ХАЛ серије, али одлучују да следе његов савет и замене направу. Астронаути се сложе да ће искључити Хала уколико се покаже погрешним.
 
Док Пул покушава да замени направу током [[Излазак у отворени свемир|шетње изван брода]], његова капсула коју контролише Хал оштећује његов доток кисеоника и на тај начин га одбацује у свемир. Боуман, не схватајући да је за инцидент одговоран компјутер, улази у другу капсулу и покуша да спаси Пула, оставивши своју кацигу на броду. Док он спашава Пула, Хал искључује функције за [[одржавање живота]] осталих чланова посаде који се налазе у хибернацији. Kада се Боуман врати на брод са Пуловим телом, Хал одбија да га пусти унутра, откривајући да је надгледао њих двојицу док су разговарали у капсули о могућем искључивању Хала тако што им је читао са усана. Такође, истиче да њихов план о његовој деактивацији угрожава мисију. Морајући да пусти Пула, Боуман ручно отвара ваздушну комору за хитне случајеве и улази у брод ризикујући на тај начин свој живот због изложености вакууму. Након што је ставио кацигу, Боуман одлази до језгра Халовог [[Централна процесорска јединица|процесора]] како би искључио већину компјутерских функција. Хал покушава да га одговори од његовог наума, молећи га да престане и на крају изражава страх − све монотоним гласом. Боуман га игнорише и искључује већину компјутерске меморије и процесора. Хал се на крају врати натраг у своју најранију програмску меморију и почиње да пева песму „Daisy Bell”.
 
Након што је компјутер напокон искључен, појављује се раније снимљена видео порука Флојда. У њој он говори о открићу црног монолита старог четири милиона година на [[Месец]]у, „чије су порекло и сврха још увек потпуна мистерија”. Флојд открива да је монолит потпуно инертан осим јединог, али врло снажног радио сигнала усмереног према Јупитеру.
 
=== Јупитер и изван бесконачног ===
На Јупитеру, Боуман напушта летелицу користећи капсулу како би истражио још један монолит којег је открио у орбити око планете. Kако јој прилази, капсула одједанпут бива повучена у вртлог светлосне боје, а дезоријентисани и ужаснути Боуман се нађе усред [[Црвоточина|црвоточине]] у којој сведочи [[Космологија|космолошким]] феноменима и чудном околином необичних боја. Ускоро угледа самога себе, остарелог, али још увек у свом свемирском оделу како стоји у спаваћој соби опремљеној у стилу [[Луј XVI|Луја XVI]]. Боуман гледа неколико различитих верзија самога себе, све старијег и старијег приказаних из његове перспективе; у свакој секвенци другачије је обучен − у једној чак и једе вечеру − а на крају се нађе као старац у кревету. Тада се испред њега поновно указује црни монолит, а када Боуман посегне за њим, трансформише се у [[фетус]] окружен прозирном светлосном куглом. То ново биће лебди свемиром и долази до Земље, гледајући у њу.
 
== Улоге ==
Линија 41 ⟶ 65:
|[[Гари Локвуд]] || Френк Пул
|-
|[[Даглас Рејн]] || [[ХАЛ 9000]] (глас)
|-
|[[Вилијам Силвестер]] || Хејвуд Флојд
Линија 47 ⟶ 71:
|[[Данијел Риктер]] || вођа мајмуна
|}
 
== Радња ==
{{упозорење-филм}}
 
2001: Одисеја у свемиру је бљештаво, Оскаром награђено постигнуће Стенлија Кјубрика, снажна драма о сукобу човјека и машине, запањујућа игра музике и покрета. Кјубрик је заједно са Артуром Ч. Кларком написао сценарио.
 
Филм почиње са епизодом из праисторије. Човекови преци наилазе на чудан монолит. Због утицаја монолита прачовек гледа [[Месец]], схвата да кост мртве животиње може да употреби као оруђе, али и као веома опасно оружје којим ће убити једног свог сродника. Након тога прескаче миленијуме (једним од најневјеројатнијих резова икада) до времена колонизације свемира, да би на крају монолит астронаута Бонмана одвео у непозната свемирска пространства, можда чак и до бесмртности. Много година касније, сличан монолит је пронађен на Месецу. Истовремено, свемирски брод Откриће ({{јез-ен|Discovery}}) је на путу ка [[Јупитер]]у. Само [[ХАЛ 9000]], интелигентни компјутер који управља бродом, зна шта је његова права мисија.
 
== Награде ==