Џоу Енлај — разлика између измена

'''Џоу Енлај''' (ранија транскрипција '''Чу Енлај''') (упрошћени кинески: 周恩来; традиционални кинески: 周恩來; пинјин: ''Zhōu Ēnlái''; романизовани мандарински: ''Chou En-lai'') ([[5. март]] [[1898]] — [[8. јануар]] [[1976]].) је био [[Кина|кинески]] државник, један од најистакнутијих руководилаца [[Кинеска револуција|Кинеске револуције]], [[премијер]] од [[1949]]. године до смрти и шеф дипломатије од [[1949]]. године до [[1958]]. године.

Џоу Енлај је рођен 5. марта 1898. године.{{sfn|Wenqian|2007|p=21}} Током грађанског рата двадесетих и тридесетих година 20. века био је најближи сарадник [[Мао Цедунг]]а. Заслужан је за успостављање јединственог фронта кинеских комуниста и Куоминтанга у борби против јапанских окупатора. После проглашења Народне Републике Кине постао је први председник владе од [[октобар|октобра]] [[1949]]. до [[јануар]]у [[1976]]. године.{{sfn|Арежина|2013|p=37 и 48 са напоменом 52}} До 1971. године САД су спречавале да НР [[Кина]] буде призната у [[Организација уједињених нација|УН]], а њено место у УН до тада је заузимала делегација куоминтаншке Кине, тј. Тајван.{{sfn|Логос|2016|p=747}} Због тога, Енлаи је иницирао нормализацију односа са САД, па је Кина од октобра [[1971]]. године постала члан [[Савет безбедности Организације уједињених нација|Савета безбедности УН]] уместо [[Тајван]]а.{{sfn|UN|1972|p=2}}{{sfn|Wenqian|2007|p=15-16}} Његовом заслугом дошло је 1972. године до историјске посете [[Ричард Никсон|Ричарда Никсона]] Кини.{{sfn|Wenqian|2007|p=16-19}}

Помогао је да се [[Кина]] након [[Културна револуција|Културне револуције]] ослободи радикалних елемената. Од око 1971. године нарушено здравље Мао Цедунга довело је до успона жене Мао Цедунга и тројице преосталих припадника [[Четворочлана банда|Четворочлане банде]]. Чоу Енлај их је отворено критиковао последњих година свога живота. Последњих година свог живота подржао је успон [[Денг Сјаопинг]]а, каснијег покретача модернизације Кине. Замислио је Денга као свог наследника на месту председника владе, па је 1974. године наговорио Мао Цедуна, да Денга постави на место потпредседника владе. На самрти у јануару 1976. године је окупио већину војних команданата и тражио да спрече смењивање Денг Сјаопинга које припремају његови противници.{{sfn|Арежина|2013|p=48 и 52 са напоменом 52}}