Кладово — разлика између измена

Саобраћај је и даље жила куцавица кладовске регије. Још у периоду успона римског царства, почетком нове ере, један од великих подухвата било је повезивање мрежом путева западног дела империје и Црног мора правцем који је обухватао и ђердапско Подунавље као витални сегмент. Сведочанства о подвизима Римљана на том плану садржана су у натписима на римским царским таблама: Тиберијевим, из 33/34 г.н.е, Клаудијевом, из 43/44. или 46. г, Домицијановим, из 92/93 и Трајановом из 100. г. Део трасе овог пута био је у функцији и 1690. г, када је на походу од Београда ка Видину Мустафа паша Ћуприлић растојање од Пореча до Брзе Паланке прешао за 9 сати хода. Нова путна мрежа успостављена је за време владавине кнежева Милоша и Михаила Обреновића. Релација Велико Градиште- Голубац- Доњи Милановац- Кладово проглашена је за државни пут 1936. г. По сећању Богољуба Стојановића, једног од планера новог водопривредног система, ''Узани, кривудави пут са коловозом ваљаног застора, ширине једва два или два ипо метра, био је једина танана нит која је повезивала овај крај, планинске врлети око велике реке с плодном равницом. Ту нит Дунав је повремено прекидао, односећи њене делове у неповрат. У зиму мраз, у лето бујице кидале су ту једину везу са светом''.{{чињеница |date = 01. 2020.}} Након изградње ХЕПС Ђердап, додатним радовима 1985.г. финализована је [[Ђердапска магистрала]], паралелна друмска артерија у односу на речни саобраћај, аутентична туристичка атракција са [[Голубачка тврђава|Голубачком тврђавом]], [[Лепенски Вир|Лепенским виром]], остацима кастела Елизабет, [[Хидроелектрана Ђердап I|Хидроелектраном Ђердап]], тврђавом Дијана (Занес) и [[Национални парк Ђердап|Националним парком Ђердап]].