Раде Радовић — разлика између измена

По избијању рата у Хрватској, Радовић приступа српским добровољцима који ратују за [[Република Српска Крајина|Републику Српску Крајину]], на ратишту у [[Славонија, Барања и Западни Срем (1991-1992)|Источној Славонији]]. Са почетком рата у Босни и Херцеговини, Радовић се враћа у [[Билећа|Билећу]] и на његову иницијативу формира се јединица Билећки добровољци, која је бројала 94 припадника, а од којих је њих 24 погинуло током овог рата. Одмах након формирања, јединица биљежи запажене резултатеуспјехе у околини [[Столац|Стоца]]. Током рата јединица је прошла бројна ратишта источне Херцеговине, од Билеће, преко [[Невесиње|Невесиња]] и [[Мостар]]а, па све до [[Требиње|Требиња]], [[Фоча|Фоче]] и [[Горажде|Горажда]].<ref>Тихомир Тиха Бурзановић: ''Билећки добровољци Радовић, “Сабор Бјелопавлића”, Подгорица – Цетиње, 1996''</ref> Изузетно запажене резултате једина постиже средином [[1992]]. године, у борбама на Подвележју, затим током чувене [[Митровданска офанзива 1992.|Митровданске офанзиве]], као и у априлу [[1994]]. на горажданском ратишту и септембру исте године на [[Прењ]]у. Успјех јединице је био и лични успјех Радовића. Године 1994. Радовић постаје члан [[Српска радикална странка|Српске радикалне странке]], а затим је од стране председника ове странке, [[Војислав Шешељ|др Војислава Шешеља]], проглашен и за [[Списак четничких војвода|четничког војводу]].

Војвода Радован Радовић брутално је убијен након рата [[1998]]. године у [[Билећа|Билећи]], а убица је за овај свирепи злочин осуђен на свега двије године затвора.