Димитрије Митриновић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Биографија: додатни податак
ознака: уређивање извора (2017)
нови подаци
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 25:
Рођен је у [[Поплат]]у (у данашњој [[Општина Берковићи|oпштини Берковићи]]). Детињство је провео у [[Зови До|Зовом Долу]] код [[Невесиње|Невесиња]] где су његови родитељи били учитељи.<ref>[http://www.radionevesinje.com/index.php?option=com_content&view=article&id=581%3A2013-03-19-15-23-19&catid=4%3Anevesinje&Itemid=19 МОЖДА НИСТЕ ЗНАЛИ О НЕВЕСИЊУ (31 )] {{Wayback|url=http://www.radionevesinje.com/index.php?option=com_content&view=article&id=581%3A2013-03-19-15-23-19&catid=4%3Anevesinje&Itemid=19 |date=20130511135527 }}''Радио Невесиње'', 19. 3. 2013.</ref> Основну школу завршио је у [[Благај (Мостар)|Благају]], гимназију у [[Мостар]]у, а студије филозофије, [[психологија|психологије]] и [[логика|логике]] у [[Загреб]]у, [[Београд]]у, затим у [[Беч]]у и [[Минхен]]у. Апсолвирао је у [[Тибинген]]у [[1914]]. године.
 
Радио је у уредништву ''[[Босанска вила|Босанске виле]]'' ([[1910]] — [[1913]]). [[Први светски рат]] провео је у Лондону, где је покренуо и уређивао [[часопис]] ''New Age'' (''Ново доба''),<ref name="rts">{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3202/politika/4392013/tajna-vecera-kod-roberta-stesila.html|title=Димитрије Митриновић, младобосанска фабрика идеја, геополитика Југославије, германска политика према Србима и Косово као симбол свих пораза|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-05-31}}</ref> који је касније прерастао у часопис ''New Europe''. Митриновић је такође и иницијатор ''Антибарбарус клуба'', Адлеровог друштва за студије индивидуалне психологије.
 
Прву своју песму, ''Ленто долоросо'', објавио је у Босанској вили [[1905]], под [[псеудоним]]ом ''М. Димитријевић'', под којим је и касније углавном објављивао поезију. Поред тог, користио је и псеудоним ''Антицус''.
Ред 33:
Митриновић је творац [[футуризам|футуристичког]] [[манифест]]а у српској књижевности (''Естетске контемплације, Босанска вила, 1913'').
 
По избијању Првог светског рата одлази у Лондон, без финансија или познавања језика. Српска влада му помаже у тој ситуацији обезбеђивањем посла функције саветника српског посланства.<ref name="rts"/>
Поновно откривање дела Димитрија Митриновића заслуга је [[Предраг Палавестра|Предрага Палавестре]]. Он је, у [[хрестоматија|хрестоматији]] ''Књижевност Младе Босне'' ([[Сарајево]], [[1965]]), у целини рехабилитовао Митриновића, вративши га у контекст [[авангарда у српској књижевности|српске авангарде]]. У том смислу, значајна је и Палавестрина [[монографија]] ''Догма и утопија Димитрија Митриновића. Почеци српске књижевне авангарде'' (Београд, [[1977]]).
 
Упознао се 1914. са [[Василиј Кандински|Кандинским]] за кога је рекао да је „типичан представник револуције, не само у сликарству".<ref name="rts"/>
 
Био је заговорник пансловенства и југословенског уједињења.<ref name="rts"/>
 
Митриновић је неколико година водио коресподенцију и био у вези са енглеском песникињом Ајрис Три.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/oko/ci/story/3208/drustvo/4393271/ajris-tri.html|title=Ајрис Три, жена која је укрстила судбине Димитрија Митриновића, Модиљанија, Чаплина, Џејмса Дина и Филипа К. Дика|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-05-31}}</ref>
 
Поновно откривање дела Димитрија Митриновића заслуга је [[Предраг Палавестра|Предрага Палавестре]]. Он је, у [[хрестоматија|хрестоматији]] ''Књижевност Младе Босне'' ([[Сарајево]], [[1965]]), у целини рехабилитовао Митриновића, вративши га у контекст [[авангарда у српској књижевности|српске авангарде]]. У том смислу, значајна је и Палавестрина [[монографија]] ''Догма и утопија Димитрија Митриновића. Почеци српске књижевне авангарде'' (Београд, [[1977]]).
 
''Награду Димитрије Митриновић'' додељује фондација ''Арс Лонга'' за изузетан допринос српској култури и очувању лепих уметности.<ref>{{Cite web|url=http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/4347118/miki-manojlovic-na-jutarnjoj-kafi.html|title=Мики Манојловић: Најзначајније је што сам жив|last=Serbia|first=RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of|website=www.rts.rs|access-date=2021-04-24}}</ref>