Мит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
Полазећи са својих становишта, [[митологија|митологијом]] се живо баве етнологија, [[психоанализа]], [[семиотика]], али трагања за суштином мита у савременој [[антропологија религије|антропологији]] се настављају и стара колебања у одређивању његове суштине трају. У свим митовима пада у очи јединство извесног схватања и осећања света и воља да се тај свет сачува у виду који је пожељан. Као објашњење култа митска прича је истовремено и [[морал]]ни кодекс, [[политика|политичко]]-[[право|правна]] [[повеља]], [[историја]] и [[економија]] племена, [[алхемија|алхемијска]] формула, песничка реч – и истовремено није још ниједно од тога. Гледан из перспективе развијеније свести, мит је израз културе у којој посебне форме друштвене свести, као што су [[религија]], право, морал, [[наука]] и [[уметност]], још нису диференциране.
Осећање за [[правда|правду]] је у миту још увек у сенци натприродног ауторитета; глас савести још увек није могуће чути од застрашујућих претњи које се упућују онима што не поштују забране и наређења виших бића; историјске успомене и научна запажања натопљени су осећањима и обавијени сликама фантазије, а песничка реч је спутана веровањем у коначну истинитост свега испричаног.
Уопштавања до којих долази митско мишљење не јављају се у виду апстрактних појмова, већ се редовно персонификују у фигуре хероја и богова, заштитникâ одређених страна људског живота и природе, која је од тог живота неодвојива. [[Љубав]], [[сан]], [[вино]], [[сунце]], [[море]], [[гром]] – све и више од тога у миту добија своје божанске, више или мање човеколике представнике. Постање ствари и узрочни односи међу њима редовно се наговештавају родбинским односом, а различита теогонијска сродства су схваћена као схеме по којима се све вазда изнова дешава, у трајној и бесконачној садашњости.
== Види још ==
| |||