Мит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 34:
Типичност митских јунака као носилаца одређених општијих особина омогућава члановима заједнице да се на њих угледају и са њима емотивно поистовјећују. Изразит примјер таквог дубоког, управо мистичног, поистовјећења или [[идентификација|идентификације]] пружају обреди, гдје се извођач у маски бога и сам у њега екстатички преобраћа. Несигурност разликовања привида од појаве, немоћ распознавања слике и ствари као слике, непрестано поткријепљује вјеру у реалност свега што се уобрази.
Гдје престаје зачарани свијет мита и почиње свијет поезије? Оштра граница између њих – између светог и профаног – постоји, али она није споља назначена и није непомична. Митови у које се престаје
Митолошка струја у савременој [[књижевна критика|књижевној критици]] је, чак, склона да у свим књижевним дјелима тражи митска језгра, [[архетип]]е. Али за модерног човјека митски јунаци и фабуле у дјелима немају вјерски смисао, већ бивају симболична свједочанства човјекове судбине. Може пјесник наступити као пророк, може казивање бити изложено као порука вишег бића, ријеч [[Музе]] – читалац новог доба ће у таквом поступку видјети само стилску особеност, пјесничку [[инвокација|инвокацију]].
| |||