Предраг Милојевић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 32:
Вративши се у „Политику”, краће време је радио у рубрици „Међу нама”, али је већ почетком 1940, на предлог редакције влади [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]], постављен за шефа Централног пресбироа<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1940/01/02?pageIndex=00007 "Политика", 2. јан. 1940]</ref> Министарског савета 3. групе 1. степена (2. 1. 1940).
 
Под окупацијом био је новинарски ангажован од 1. до 78. броја листа „Ново„[[Ново време”време (новине)|Ново време]]” као главни уредник, али је по одласку [[Владислав С. Рибникар|Владислава С. Рибникара]] у Бањички затвор и сумњи да није лојалан тадашњој [[Влада народног спаса|Влади народног спаса]], морао да одступи с тог места, прекинувши сарадњу и као новинар. Онда се сасвим повукао из јавног живота, издржавао се продајући имовину и преводећи с немачког (К. Хамсун, „Робови љубави”, 1943), али је одмах по ослобођењу Београда 1944. позван на састанак прве редакције „Политике”.
 
Између осталог и због примедбе Вука Драговића да је компромитован својим пређашњим радом у Пресбироу, остао је ван новинарства и без посла премда му је 1945. обновљено чланство у УНС-у. У редакцији је добио место коментатора тек 1. 4. 1950, али је само две године касније избачен из листа на захтев Ј. Броза, по телефонском налогу Милована Ђиласа и одлуци директора Богдана Пешића о отпуштању појединих предратних новинара. „Политици” се вратио 20. 3. 1957. као уредник вести спољнополитичке рубрике. Од 1958. био је такође члан прве редакције „Илустроване Политике", али се током своје професионалне каријере никад није прихватио уредничког посла у „Политици”, нити био учесник у обликовању уређивачке политике листа.