Станислав Бинички — разлика између измена

Прва музичка знања стекао је од [[Стеван Стојановић Мокрањац|Стевана Мокрањца]] и [[Јосиф Маринковић|Јосифа Маринковића]], певајући у хору Обилић. За време студија на Филозофском факултету у Београду оснива ''Академско музичко друштво''. Затим, после једногодишњег рада у гимназији у Лесковцу одлази у Минхен, где, између [[1895]]. и [[1899]]. године, студира композицију и соло певање. Након завршених студија, вратио се у Београд, где је учествовао у развоју музичке и педагошке делатности. Постаје војни капелник и оснива први симфонијски ''[[Уметнички ансамбл Станислав Бинички|Београдски војни оркестар]]'', а 1904. и ''Музику краљеве гарде'' којом диригује до 1920. Заједно са Мокрањцем и [[Коста Манојловић|К. Манојловићем]] оснива [[Српска музичка школа|Српску музичку школу]] (данас Музичка школа „Мокрањац“). Био је хоровођа многих певачких друштава и диригент Народног позоришта, где је и [[1920]]. године основао Оперу, чији је први диригент и директор био.<ref>Ко је ко у Југославији, Југословенски годишњак, 1928, Београд ([http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/ostalo/digi/ko_je_ko/kojeko01-34.pdf дигитализовано - Универзитетска библиотека у Београду] {{Wayback|url=http://www.unilib.bg.ac.rs/repozitorijum/ostalo/digi/ko_je_ko/kojeko01-34.pdf |date=20150714013504 }}), p. 16</ref>

 

 

Аутор је већег броја композиција за војне дувачке оркестре: увертире ''Из мог завијчаја'', циклуса народних песама у обради ''На Липару'', циклуса ''Песме из Јужне Србије'' и ''Мијатовке'', војних маршева ''[[На Дрину]]'' и ''Парадни марш''. Сматра се да је најпознатији српски марш, ''[[На Дрину]]'', Бинички посветио пуковнику Стојановићу, који је погинуо у Колубарској бици.