Бугарска књижевност — разлика између измена

Значајна модерна бугарска књижевна дела су ''TheКрадљивац Peach Thiefбресака'' ({{јез-буг|Крадецът на праскови}}) [[Емилијан Станев|Емилијана Станева]], ''SeptemberСептембар'' [[Гео Милев|Гео Милева]], ''UnderПод The Yokeјармом'' ({{јез-буг|Под игото}}) [[Иван Вазов|Ивана Вазова]], ''The WindmillВетрењача'' [[Елин Пелин|Елина Пелина]] и ''DepthsДубине'' [[Дора Габе|Доре Габе]]. Књига ''WildДивље Storiesприче'' ({{јез-буг|Диви разкази}}) [[Николај Хајтов|Николаја Хајтова]] увршћена је у историјску збирку [[Унеско|Унескоа]].<ref>{{Cite web|url=http://www.unesco.org/culture/lit/rep/index.php?lng=en_GB&work_titre=&work_type%5B%5D=0&work_auteur=&work_langue%5B%5D=0&work_zone%5B%5D=133&trans_titre=&trans_langue%5B%5D=0&trans_traducteur=&trans_coordination=&trans_editeur=&trans_annee=&trans_annee_apres=&trans_annee_avant=&send=Search|title=Historical Collection|website=www.unesco.org|access-date=2020-03-20}}</ref>

Пошто је Бугарско царство дочекало ученике [[Ћирило и Методије|Ћирила и Методија]] након протеривања из [[Великоморавска кнежевина|Великоморавске кнежевине]], земља је постала центар богате књижевне делатности током оног што је познато као [[златно доба бугарске културе]]. Крајем 9, 10. и почетком 11. века књижевност у Бугарској је напредовала, преводећи многе књиге са [[Средњовековни грчки језик|средњовековног грчког језика]], али и стварајући нова дела. Многи научници су радили у [[Преславска књижевна школа|Преславској]] и [[Охридска књижевна школа|Охридској књижевној школи]], стварајући [[Ћирилица|ћирилицу]] за своје потребе. [[Црноризац Храбар]] је написао своје популарно дело ''AnСказање Accountо of Lettersписменима'', [[Климент Охридски]] је радио на преводима са грчког језика и заслужан је за неколико важних верских књига, [[Јован Екзарх]] је написао свој ''ShestodnevШестоднев'' и превео ''OnО Orthodoxправославној Christianityвери'' [[Јован Дамаскин|Јована Дамаскина]], [[Наум Охридски]] је такође имао значајни допринос. Бугарски научници и радови су утицали на већи део словенског света, ширећи [[старословенски језик]], ћирилицу и [[Глагољица|глагољицу]] у [[Кијевска Русија|Кијевску Русију]], [[Историја Србије у средњем веку|средњовековну Србију]] и [[Краљевина Хрватска (925—1102)|Краљевину Хрватску]].