Џошуа Рејнолдс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 39:
Од 1769. скоро сва Рејнолдсова најважнија дјела су се појавила на излложбама Академије. На одређеним изложбама је представио и дјела историјске тематике, попут Уголина (1773), која су му можда била најмање успјешна. Многе од његових студија дјеце су њежни портрети, па чак и забавни, мада с времена на вријеме емоционално стање има тенденцију ка претјеривању. Двије од најљепших су Мастер Крив као Хенри VIII (1775–76) и Лејди Каролин Скот као „Зима” (1778). Његова најамбициознија портретна наруџба је била групни портрет породице војводе од Морлбороа (1777).
 
Рејнолдс је [[1781]]. године посјетио [[Фландрија|Фландрију]] и [[Холандија|Холандију]], гдје је проучавао дјела великог фламанског [[барок]]ног сликара [[Питер Паул Рубенс|Питера Паула Рубенса]]. Изгледа да је ово проучавање утицало на његов стил, јер на начин Рубенсових каснијих дјела текстура његове површине слике постаје много богатија. Ово се посебно односи на његов портрет војвоткиње од Девоншира и њене ћерке (1786). Рејнолдс никада није био само сликар високог друштва или онај који се додворава публици. Сугерисано је да му је каснија глувоћа дала јаснији увид у карактер његових портретираних, те је тако недостатак слуха изоштрио употребу његових очију. Његово велико академско познавање [[историја умјетности|историје умјетности]] му је омогућило да често мијења позе портетираних и властити стил, те је позната примједба[[опаска]] [[Томас Гејнсборо|Томаса Гејнсбороа]]: „Проклет био, како је разнолик!’’, сасвим разумљива. Године [[1782]]. Рејнолдс је доживио [[мождани удар]], а у исто време је био потиштен због учесталих свађа међу члановима Академије. Седам година касније, ослабио му је и вид, а посљедњи говор на академији је одржао [[1790]]. године. Умро је 1792. и сахрањен је у катедрали Светог Павла у Лондону.
 
== Галерија ==