Жак-Луј Давид — разлика између измена

Давид је тако постао херој францсуке културе; чак су га у неким деловима називали и месијом. Своју славу је увећао 1787. године, морално уздижућом сликом ''[[Сократова смрт|Сократову смрт]]'', Године 1788. слика мање моралистичну, али археолошки занимљиву слику ''Парис и Хелена'', а 1789. још једну лекцију самопожртвовања, ''[[Ликтори Бруту доносе тела његових синова]]''. На слици је приказан римски вођа и конзул, оснивач римске републике, како прима мртва тела својих синова, које је сам осудио на смрт јер су хтели да врате [[монархија|монархију]] у Рим. Док је ''Брут'' био на видику, започела је ''Француска револуција'', а ова слика патриотског римског конзула који је осудио своје издајничке синове на смрт имала је неочекивани политички значај. Такође је, вероватно захваљујући тачној реконструкцији детаља свакодневногримске римског животасвакодневнице, имао ефекат који је можда био једнако неочекиван, јер је с њимтако Давид започео дуг и опсежан утицај на тадашњу француску [[мода|моду]]. Савремени француски домови су почели да имитирају његов римски намештај; мушкарци су се шишали у римском стилу; а жене су усвојиле хаљине и фризуру Брутових кћери. Касније је ултрамодерна усвојила чак и лепршаву хаљину Сабине, кроз чији су деколте извирале њене груди.