Микеланђело Буонароти — разлика између измена

И поред велике славе његових дјела, Микеланђелов утицај на каснију умјетност је релативно ограничен. Ово се не објашњива тиме што су каснији умјетници оклијевали да имитирају једно тако велико умјетничко умијеће, пошто је, рецимо, дјело [[Рафаело Санти|Рафаела]] исто сматрано великим, али је имитирано далеко више. Више је вјероватно да је ова одређена силина израза која се веже за Микеланђела, скоро космичке величине, била обесхрабрујућа за многе. Ограничен утицај његовог дјела укључује неколико случајева скоро тоталне овисностизависности, гдје је најталентованији умјетник који је тако стварао био [[Данијеле да Волтера]]. Ипак, Микеланђело је постао узор у одређеним аспектима свога стваралаштва. Међу умјетницима [[17. вијек]]а, сматран је врхунским учитељем за коректан цртеж [[анатомија|анатомије]], мада мање прихватан у другим аспектима своје умјетности. [[Маниризам|Маниристи]] су искористили сабијеност простора виђену у неколико Микеланђелових дјела (види горе Света Породица), као и спирални покрет његове статуе Побједе, а вајар мајстор 19. вијека, [[Огист Роден]] ефекат недовршености мермерних блокова. Одређени мајстори [[барок]]а 17. вијека се директно инспиришу у Микеланђеловом дјелу, али на начин којим се искључује сваку дословну сличност. Поред вајара [[Ђовани Лоренцо Бернини|Ђана Лоренца Бернинија]], [[сликарство|сликар]] [[Петер Паул Рубенс|Питер Паул Рубенс]] је најбоље показао употребу Микеланђеловог стваралаштва за каснијег великог умјетника.