Љубица Сокић — разлика између измена

Рођена је као кћерка [[Манојло Сокић|Манојла Сокића]] (1887—1941),<ref>[https://www.poreklo.rs/2021/11/11/zaboravljene-srpske-gradjanske-porodice-braca-sokici-iz-ivanjice/ Заборављене српске грађанске породице – браћа Сокићи из Ивањице (Порекло, 11. новембар 2021)]</ref> првог власника и главног уредника београдског листа „Правда“ и његове супруге Руже, рођене Кузмановић. Гимназију је похађала у Београду, где јој је професор цртања била [[Зора Петровић]], а касније уписује и [[Краљевска уметничка школа у Београду|Краљевску уметничку школу]].<ref name="каталог-10-11">{{harvnb|Јовичић|2013|p=18-23}}</ref> Сликању су је учили професори [[Бета Вукановић]], [[Љубомир Ивановић|Љуба Ивановић]], [[Јован Бијелић]] и [[Иван Радовић]]. Љубица Сокић је радила и излагала у [[Париз]]у у годинама од [[1936]]. до [[1939]]. По повратку из Париза, први пут је самостално излагала своје радове фебруара 1939.<ref>"Време", 21. феб. 1939, стр. 5</ref> у београдском [[Цвијета Зузорић|павиљону Цвијета Зузорић]]. Један је од оснивача уметничке групе „Десеторо“. Била је професор на [[Факултет ликовних уметности Универзитета уметности у Београду|Академији ликовних уметности]] у [[Београд]]у од 1948. до 1972. Године [[1968]]. постала је дописни члан [[Српска академија наука и уметности|САНУ]], а од [[1978]]. била је редовни члан. Поред сликарства, бавила се [[илустрација|илустрацијом]] дечјих књига и часописа, као и израдом скица за филмове.