Јанко Катић — разлика између измена

Све­до­че­ње о Јан­ку Ка­ти­ћу за­сно­ва­но је на књи­зи ко­ју је ура­дио Ми­ли­во­је Ка­тић, по до­ку­мен­ти­ма на­ђе­ним у [[Архивистика|ар­хи­ви­ма]]. За са­да не­ма по­у­зда­них по­да­та­ка на осно­ву ко­јих се мо­же утвр­ди­ти по­ре­кло ове по­ро­ди­це. На­род има не­ко­ли­ко вер­зи­ја. Пре­ма јед­ном пре­да­њу, Ка­ти­ћи су се до­се­ли­ли са [[Стари Влах|Ста­рог Вла­ха]], из ју­го­за­пад­не Ср­би­је, док им је пр­во­бит­на по­стој­би­на би­ла [[Црна Гора|Цр­на Го­ра]]. Пре­ма дру­гој вер­зи­ји, по­ре­клом су из [[Херцеговина|Хер­це­го­ви­не]], а по тре­ћој – са [[Косово и Метохија|Ко­со­ва]]. Зна се да се Јан­ков отац Јо­ван у Ро­га­чу до­се­лио по­ло­ви­ном 18. ве­ка. Ве­ћи­на исто­ри­ча­ра сма­тра да је он имао три си­на, Мар­ка, Јан­ка и Сте­ва­на, али има и оних ко­ји твр­де да је имао и че­твр­тог Ни­ко­лу – при­ча Жив­ка – Ци­ца Ма­ри­чић, чла­ни­ца Оп­штин­ског ве­ћа Со­по­та за­ду­же­на за кул­ту­ру и обра­зо­ва­ње, о жи­во­ту, по­ре­клу, на­чи­ну ра­то­ва­ња, љу­ба­ви­ма и по­ги­би­ји Јан­ка Ка­ти­ћа. Она је и про­фе­сор­ка срп­ског је­зи­ка и књи­жев­но­сти ро­дом из Ро­га­че.<ref name=":0">{{Cite web |url=https://www.politika.rs/scc/clanak/422869/%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4/%D0%88%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE-%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B-%D0%B4%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%BE%D0%B6%D0%B4%D0%B0-%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0 |title=Јанко Катић – десна рука вожда Карађорђа |last=Ва­си­ље­вићВасиљевић |first=Бран-каБранка |website=Politika Online|access-date=2021-07-23. 7. 2021.}}</ref>

</ref> Катић се обратио и Турцима и позвао на [[Битка|мегдан]] [[Кучук-Алија|Кучук Алију]]. Био је главни тумач када је Карађорђе преговарао са Бећир-пашом, кога је Порта послала да се погубе дахије и смири стање.<ref>Баталака стр. 149</ref> Након погубљења дахија био је и у делегацији, коју је Карађорђе послао код Бећир паше са српским захтевима. Учествовао је са Карађорђем у ослобађању Краљева (тада Карановца).<ref>Баталака стр. 167</ref> Заједно са Карађорђем предложио је да се приходи са скела и таксе које се ту наплаћују ставе на располагање Савету.<ref>Баталака стр. 186, 187</ref> Почетком 1805. поделио је мегдан код Белих вода са Гушанчевим сестрићем. Јаков Ненадовић и Јанко Катић су били после вожда најистакнутије личности у првим устаничким годинама и сматрали су да би Совјетом могли да ограниче вождову власт.<ref>Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 114</ref> Међутим када су они у августу 1805. сазвали скупштину за оснивање Правитељствујушчег совјета у Боговађи Карађорђе је истовремено сазвао скупштину у Борку и спречио да Боговађа постане седиште Савета.<ref>Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 118</ref> Карађорђе је на тај начин показао да он одлучује о свему.<ref>Љушић, Вожд Карађорђе 1. стр. 118</ref><ref>{{Cite web |url=http://srpskaenciklopedija.org/doku.php?id=%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D0%BE_%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%9B |title=Јанко Катић |date=2017-07-24. 7. 2017. |website=Српска енциклопедија |language=sr |access-date=2021-07-23. 7. 2021.}}</ref>

{{reflistизвори|30em}}