Богословија у Рељеву — разлика између измена

До свршетка рата Богословија је радила у Рељеву. Године 1917. пресељена је у Сарајево, у зграду Црквене општине (српске основне школе)<ref>{{Cite book|last=Шољевић|first=Саша|authorlink=|title=Православље, бр.1298, од 15. априла, Рељевско-сарајевска богсоловија 1882-1941. године|year=2021|url=|publisher=СПЦ|pages=18|location=Београд|isbn=}}</ref>, код Саборне цркве. Пошто зграда није одговарала интернатским условима, почело се озбиљно размишљати о подизању нове зграде. Иако је био нађен плац и прикупљена прилична средства, нова зграда није подигнута,<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink= | others = |title= САРАЈЕВСКА БОГОСЛОВИЈА У РЕЉЕВУ|year=|url= http://www.mitropolija.org/sarajevskabogoslovijaureljevu.html |publisher= |location= |id=}}</ref> мада је 1935. била најављена градња у ул. Војводе Путника.,<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1935/02/10?pageIndex=00016 "Политика", 10. феб. 1935]</ref> затим 1939. код илиџанске железничке станице, на месту старог гробља.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1939/07/31?pageIndex=00006 "Политика", 31. јул 1939]</ref> Спомиње је [[Драгутин Франић]] у својој путописној књизи. Један од професора био је др [[Августин Бошњаковић]], настојатељ манастира Гргетег.<ref>{{Cite book|last=Пилиповић|first=Евгеније|authorlink= |title=Српски Сион, бр. 2, Служитељи олтара Божијег|year=2020|url= |publisher=Сријемско владичанство СПЦ|pages=18|location=Сријемски Карловци|isbn=}}</ref>