Википедија

Милица Јефтимијевић Лилић — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
сређивање
Исправљене словне грешке
Ред 11:
| место_смрти =
| држава_смрти =
| награде = Песничка повеља,<br /> Koндир Косовке девојке,<br /> Цар КoнстантинКонстантин<br />Медаља са ликом Нерона<br />Сребрно перо које лети
| утицао =
| утицали =
Ред 20:
 
== Школовање ==
Завршила је [[1977]]. године Филозофски факултет, Универзитета у Приштини, одсек за југословенску књижевност и језик, а магистираламагистрирала је на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]] [[1995]]. године и стекла звање магистар филолошких наука код професора [[Слободан Ж. MарковићМарковић|Слободана Ж. MарковићаМарковића]] са темом „Књижевно-критички поступак у делу [[Сима Цуцић|Симе Цуцића]]“, књижевно историјско место. <ref>[http://www.tvorac-grada.com/poznati/milica.html#06 Творац града/Познати/Милица Јефтимијевић Лилић]</ref>
 
== Професионални рад ==
Ред 29:
Као активан учесник културног живота у Приштини радила је у многим жиријима, наступала на трибинама и рецензирала многе значајне књиге које су тамо настајале, тако да је њена улога у културној историји Косова и Метохије од седамдесетих година до 1999. када је морала напустити свој дом, од посебног значаја. Из тог периода остали су у периодици тог поднебља, њени многи текстови, интервјуи на страницама ''"Јединства"'', ''"Приштинског гласника"'', на телевизијским тракама, као и литерарни прилози у ''"Јединству"'', ''"Стремљењима"'', ''"Новом свету"'', ''"Копчи"'', ''"Обележјима"''...
 
Након изгона са Косова и Метохије, као самохрана мајка девојчцадевојчица од 14. 16. година (супруг јој напрaснонапрасно умире [[1992]]. године ) долази у [[Београд]] где улаже велике напоре да опстане, без икакве институционалне помоћи, укључује се у књижевни и културни живот средине.
 
Донедавно била је уредник у [[Радио-телевизија Србије|Телевизији Београд]] у [[Редакција дигиталног програма|Редакцији дигиталног програма]], а пре тога је девет година радила као уредник у Редакцији за културу где је остварила велики број емисија и прилога из области културе, књижевности и науке о књижевности. Снимила је [[2003]]. године серијал „Усудом развејани“ о судбини протераних познатих српских писаца са Косова и Метохије: [[Пера Стефановић]], [[Радослав Златановић]], [[Алекса Ацо Ракочевић|Ацо Ракочевић]], [[Радосав Стојановић]], [[Даница Андрејевић]], [[Мирко Жарић]] и други.
Ред 53:
* ''„Тетоважа ума“'', (2012.)(поезија), Свет књиге, Београд, <ref>[http://www.knjizara.com/Milica-Jeftimijevic-Lilic-o11031 Књижара/Тетоважа ума]</ref>
* ''“-{Мозаикот на создателот}-“'' (2012) [[Струга]],
* ''„-{Das mysreium der liebe}-“'' (2012) песме на немачком, Банатски култруникултурни центар Ново Милошево,
* ''„По мери мита“'', сатирична поезија, Биндер, Београд, 2014.
* ''„Очи у очи са судбином“'', приче, „Филип Вишњић“, БеограБеоград, 2015.<ref>[http://www.mikroknjiga.rs/store/prikaz.php?ref=978-86-6309-058-3 Mikro knjiga/Oči u oči sa sudbinom]</ref>
* ''„Партенон звездама зидан“'', поезија, Арка, Смедерево, Стари Колашин, Зубин Поток, 2015.
* ''„Ватра и слово /-{Il fuoco e il verbo}-“'', Секоп Едициони, Корато, Италија, српско/италијанско издање, 2015.
Ред 72:
* „Змај Огњени Вук“ на међународном фестивалу поезије“Смедеревска песничка јесен“,
* „Koндир Косовке девојке“ на Песничком причешћу у Грачаници за најбољу песничку књигу између две манифестације,
* „Бронзани Орфеј“ у Франкфурту на међународном фестивалу позијепоезије дијаспоре за најбољу песму
* „Повеља за живитноживотно дело“, Опленац <ref>[http://glassacera.wordpress.com/2012/05/24/oda-emociji-i-intelektu/ Глас са Цера/Ода емоцији и интелекту]{{непоуздан извор}}</ref>
* “Медаља са ликом Нерона“ у Анзију у Италији,
* „Сребрно перо које лети“ у Варни у у Бугарској,
* „Златна значка“ и „Златни боечуг“ за допринос култури Србије, <ref>[http://clip.zostojsiab.com/cGE5UW1kWE5DdXM1 Хепи ТВ/Награда "Златни беочуг"]</ref>
* „-{Citta del Galateo}-“ у Галатонеу, регион Леће у Италији,
* „Цар КoнстантинКонстантин" и „Златник цара Константина“ у Нишу,
* Национално признање за трајни допринос култури,
* Награда за креативност Фондације Нажи Најмаан у Либану... и многе друге.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Милица_Јефтимијевић_Лилић”