Ђорђе Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
сређивање
Исправљене словне грешке
Ред 28:
[[File:Đorđe Jovanović photo.jpg|thumb|200px|right|Фотографија Јовановића из млађих дана]]
 
По завршеној београдској Реалци 1882. године, уписао је [[Велика школа|Велику школу]] у Београду, где је на Техничкој школи, на одсеку за архитектуру, студирао годину дана. Студије је прекинуо због одласка у [[Беч]] где је 1884. уписао Академију ликовних уметности. Већ наредне године прешао је у [[Минхен]], и наставио студије на Академији, у класи проф. М. Видмана (-{M. Widnmann}-). Оженио се први пут током студија у Минхену, са Немицом, Емом Викторијом Шајтлер. Из тог "нескладног" брака родила су се два сина, Александар и Мирко. Након растављања, пребацио је отац оба сина у Париз где је наставио образовање. У престоници Француске упознаће младу девојку Парижанку од 15 година - Маргарету, која ће му прво помоћи око деце, а затим постати и супруга.<ref>Аница Шаулић: "Ђорђе Јовановић - српски вајар", сепарат, Нови Сад 1958. године</ref> Син Мирко, ће погинути у Првом светском рату на реци Марни 1915. године, борећи се као добровољац у француској Легији странаца. Из Минхена је 1887. прешао у [[Париз]] и тамо је на ''-{École des Beaux-Arts}-'', у класи професора Шапија и Енжаблера диломираодипломирао вајарство 1890. Био је први српски академски вајар.<ref>[http://www.srpskilegat.rs/kuca-velikog-srpskog-vajara-djordja-jovanovica-na-neimaru/ Српски легат: Кућа великог српског вајара Ђорђа Јовановића на Неимару]</ref>
 
Вратио се у [[Србија|Србију]] и током 1891. радио као наставник цртања у [[Прва београдска гимназија|Првој београдској гимназији]]. Већ 1892. поново је отишао у Париз, где је остао до 1903. Поново се вратио у Београд где је постао професор, а потом и директор Уметничко-занатске школе, од 1905. до 1919, с тим што је ратне године провео у [[Француска|Француској]]. После рата, до пензионисања 1926, радио је као професор у [[Четврта београдска гимназија|Четвртој београдској гимназији]] и као инспектор Министарства грађевина. Члан Српске краљевске академије наука и уметности од марта 1921.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1921/03/07?pageIndex=00003 "Политика", 7. март 1921]</ref>
 
Ђорђе Јовановић је био атлетског стаса и авантуристичког - спортског духа, и спада у прве и најбоље српске велосипедисте и планинаре. Правио је неколико великих европских тура, возећи велосипед (претечу бицикла) по хиљаду и више километара километара у низу, као 1886. године. Упутио се из Париза у румунски град Костанцу на обали Црног мора. Његова уметнички грађена и украшена вила у београдској улици Скерлићева 6. била је прави уметнички дом. У тој кући са великим атељеематељеом, он ће извајати сјајна дела и мирно проживети уз своју другу супругу, много млађу Францускињу, обожавану лепотицу Марго.
 
Он је један од оснивача сликарског друштва ''[[Лада (уметничко удружење)|Лада]]'' и њен члан до 1910. Био је у члан и уметничког друштва ''Медулић''. После рата поново је био члан ''Ладе'', све до 1932. Један је од оснивача Удружења ликовних уметника Београда.