Бретонвудски споразум — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 5:
Основе послератног међународног монетарног система постављене су на конференцију у [[Бретон Вудс]]у 1944. године. Тада су формиране две организације за међународну монетарну и финансијску сарадњу: [[Међународни монетарни фонд]] - [[ММФ]] (-{International Monetary Fund – IMF}-) и [[Међународна банка за обнову и развој]] - [[МБОР]] (-{International Bank for Reconstruction and Development - IBRD}-).
Фонд је требао да обезбеди сарадњу у области међународних плаћања и политике девизних курсева и да одобрава кредите за краткорочно уравнотежење платног биланса, а банка је добила задатак да омогући обнову и развој привреда земаља чланица.
== Карактеристике система ==
Међународни монетарни систем који је устаљен Бретонвудским споразумом назива се '''[[златно – девизни стандард]]''' (због важења злата и девиза као резерви). Имајући у виду важност '''[[САД]]'''а и '''[[долар]]'''а у овом периоду, овај систем с може назвати '''[[златно – доларски систем]]'''.
Наиме, долар је важио за званичну валуту у којој су се чувале резерве и имао је велику улогу у међународном платном промету. САД су имале највеће резерве злата, а за долар се могло купити апсолутно све.
САД су се периоду од 1950 - 1957 САД се суочавале са проблемом мђународне ликвидности, дефицит платног биланса је растао, а залихе злата су се топиле. Самњује се глад за доларом, опада повјерење у њега, а '''[[Централна банка]]''' своја потраживања конверутују у злато.
1962. '''[[Америчка Централана банка]]''' ФЕД – ствара фондове у валутама западноевропских земаља. Та средства се користе за откуп доларских потраживања од странаца и да би се смањио одлив злата. Педузете су још неке мере које су смањиле одлив девиза али нису га и отклониле.
Константни пораст међународне трговине и обим услуга и производа захтевали су већа девизна средства (несташица средстава међународног плаћања).
Решење се није могло тражити у дефлацији јер она није одговарала САД-у. Пољуљано поверење у долар и неадекватан механизам повећања међународне ликвидности наметали су потребу реформисања међународног монетарног система.
1968-1973 – уведена је двојна цена злата – за званичне трансакције остала је стара цена злата, а за приватне трансакције цена се слободно формирала на тржишту.
1967. на састанку у Рио де Жанеиру усвојен је Први Амандман на Статут ИМФ - а. Одлучено је да се у оквиру фонда формира нов вид средстава за међународна плаћања, тзв. '''[[специјална права вучења]]''' – '''[[СПВ]]''' – [[папирно злато]]
[[Категорија:Светска банка]]
| |||